Историјска енциклопедија
Advertisement

Bitka kod Ticina odvijala se novembra 218. pre Hrista između rimske vojske pod komandom Publija Kornelija Scipiona s jedne strane i vojske Kartagine pod Hanibalovom komandom sa druge strane. Bitka se odigrala na severu Italije na desnoj obali reke Ticin, severno od njenog ušća u reku Po. Bila je to prva bitka Drugoga punskoga rata na italijanskom tlu odmah nakon Hanibalova prelaska preko Alpa. Obe strane su angažovale samo deo svojih snaga, uglavnom konjicu. Hanibalova pobeda u toj bici ohrabrila je Gale da se pridruže pobedniku.

Ticin3.JPG

Uvod[]

Hanibal je 218. pre Hrista krenuo iz Nove Kartagine ( Kartagene ) u pohod na Italiju 90.000 vojnika i 12.000 konjanika.[1] Prešao je reku Ebro i nakon dvomesečne kampanje pokorio je područje između Pirineja i reka Ebro i Sikle. Diplomatskim potezima Hanibal je pacificirao plemena sa francuske strane Pirineja. Publije Kornelije Scipion je dobio 2 rimske i 3 savezničke legije i 60 transportnih brodova sa ciljem da napadne Hanibala. U to vreme galska plemena Boji i Insubri napali su rimske kolonije Placentiju i Kremonu, pa su kolonisti pobegli u Mutinu. Lucije Manlije Vulson je došao da im pomogne, ali i on se kod Mutine našao pod opsadom, pa je Senat jednu od Scipionovih legija poslao prema Mutini.

Hanibalov prelaz preko Rone i Alpa[]

Publije Kornelije Scipion je sa svojom vojske došao do Masilije (Marselja), gde je očekivao Hanibala. Masilija i Gali u tom području bili su rimski saveznici. Hanibal je odlučio da izbegne rimsku vojsku i da Ronu pređe 4 dana hoda severnije. Kada je došao do reke Rone Hanibal je imao 38.000 pešaka i 8.000 konjanika. Pobedio je Gale u bici za prelaz preko Rone, a nakonn pobede nad Galima kretao se levom stranom reke Izer, nadajući se da će naći prelaz u Italiju. Međutim Alobrogi su blokirali planinske prelaze. Uspeo je noću da prođe pored Aloborga, ali oni su dalje ometali kretanje Hanibalove vojske za vreme uspinjala. Prilikom silaska ometao ih je sneg i lavine, koje su odnele deo puta. Nakon 15 dana teškoga putovanja stigli su na sever Italije sa 20.000 pešaka i 6.000 konjanika.[2] Mnogo vojske Hanibal je izgubio probijajućii se preko snežnih Alpi.

Hanibal

Dolazak u Padsku niziju[]

Hanibal je znao da ulazeći u Italiju treba da osigura svoju pozadinu. Ušao je u Italiju u području između Insubra i ligurskoga plemena Taurina. Taurini i Insubri su bili u međusobnom ratu,[3] ali Hanibalova vojska nije bila u poziciji da se meša. Taurini nisu bili prijateljski naklonjeni Kartagini.[4] Hanibal je nakon oporavka svoje vojske Taurinima ponudio sporazum o formalnom savezu. Kada su oni to odbili Hanibal je opkolio njihovo glavno naselje, sravnio ga sa zemljom i pogubio glavne protivnike sporazuma.[5] To je bio primer, koji je trebao da posluži da se zastraše ostala plemena severa Italije.Odmah nakon toga osigurao je formalni savez sa drugim Galima. Hanibal je tražio priliku za bitku i pobedu, da bi obezbedio podršku svojih novih saveznika. Livije smatra da je Hanibalova vojska ojačana Ligurima i Galima, tako da je ukupno raspolagao sa 80.000 vojnika i 10.000 konjanika.[6]

Scipion[]

Publije Kornelije Scipion je bio iznenađen Hanibalovim brzim prelaskom Alpi. Scipion je prešao reku Po i nakon toga kretao se levom obalom. Žurio je da se sukobi sa Hanibalovom vojskom dok se nije oporavila od prelaska Alpi.[7] Rimski Senat je naredio drugom konzulu Tiberiju Semproniju Longu da krene u pomoć Sciopionu u Cisalpinsku Galiju.[8]Tiberije je napred poslao flotu, ali vojsci je trebalo dosta vremene da bi stigla na sever Italije.

Pre bitke[]

Dan pre bitke Publije Kornelije Scipion logorovao je u Placentiji (Pjaćenci ), gde su kolonisti nameravali da grade. To naselje bilo je smešteno na desnoj obali reke Po. Tu je izgradio most za prelazak na levu obalu reke Po. Izgradio je i most preko reke Ticin, a nakon gradnje toga mosta prešao ga je i došao je u niziju i logorovao je 8 kilometara od Viktumule, na teritoriji Insubra.[9] Scipion je kao konzul bio nadređen pretorima Luciju Manliju i Atiliju. Imao je na raspolaganju tri legije sa oko 12.000 rimskih i nekoliko hiljada savezničkih vojnika. Imali su na raspolaganju verovatno ukupno 20.000 vojnika i 4.000 konjanika. Dok je Scipion pripremao logor Hanibal je logorovao uzvodno od reke Po. Nisu znali jedni za druge, pa su obe strane poslale konjičke jedinice da pronađu i testiraju snagu neprijatelja. Hanibal je izgleda uzeo celu svoju konjicu, oko 6.000 konjanika, koji su mu ostali nakon prelaska Alpa. Scipion je takođe uzeo celu svoju konjicu i manji broj velita ( lakonaoružane vojske sa kopljima ). Dve konjice se dugo nisu videle od prašine, a kada su prišle jedna blizu drugoj zaustavili su se da formiraju bojni poredak. Hanibal se obratio svojoj vojsci nudeći u slučaju pobede zemlju bez poreza u Italiji, kartaginjansko državljanstvo za saveznike i slobodu za robove.

Bitka[]

Hanibal je svoju tešku konjicu rasporedio u centar, a laku i brzu numiđansku konjicu je rasporedio po krilima, sa zadatkom da se probiju oko neprijateljskih krila i napadnu neprijatelja sa leđa.[10] Publije Kornelije Scipion je napred rasporedio velite, koji su trebali nakon bacanja kopalja da se povuku iza konjice.[11] Napred je bila i galska konjica, a iza ostala konjica. Na početku bitke konjica je tako brzo ušla u bitku, da veliti nisu imali vremena da bace koplja.[12] Jedno vreme nijedna strana nije imala prednost u konjičkoj bici. Ipak rimski veliti, koji su se povukli ometali su svoju konjicu, pa je deo konjanika sjahao.[13] Bitka je krenula drugim tokom kada je numiđanska konjica obišla oko rimskih krila i udarila iza leđa.[14] Najpre su pregazili velite, koji su se povukli iz bitke. Rimska konjica je tokom sukoba sa Hanibalovom vojskom imala velike gubitke, a napad numiđanske konjice sa leđa naterao ih je u beg.[15] Razišli su se u svim smerovima.

Povlačenje rimske vojske do Placentije[]

Tokom povlačenja Publije Kornelije Scipion je bio ranjen, a spasio ga je njegov sin Publije Kornelije Scipion Afrikanac i vratio se sa njim u logor uz podršku konjice.[16] Hanibal nije odmah krenuo u veliki napad na rimsku vojsku da ih dokrajči verovatno zato što je računao da Rimljani imaju još mnogo pešadije u logoru. Nakon toga poraza Scipion je znao da zbog nadmoćnije protivničke konjice ne sme da rizikuje bitku u ravnici. Postojala je opasnost da Hanibal rasporedi svoju vojsku između mostova i rimske vojske, pa se zbog toga rimska vojska vratila preko mosta na desnu obalu reke Po sve do Placentije. Hanibal je zarobio oko 600 rimskih vojnika, ali zbog straže sa druge strane mosta nije mogao da prelazi na istom mestu gde su i Rimljani prešli reku Po.[17] Krenuo je uz reku da bi tek za dva dana našao pogodan prelaz za gradnju pontonskoga mosta preko reke Po.[18][19]

Posledice[]

Pobunilo se oko 2.000 galskih pešaka i 200 konjanika koji su dotad boravili kao saveznici u rimskom logoru. Napali su rimske vojnike unutar logora i sa njihovim odsečenim glavama prešli su Kartaginjanima. [20][21] Okolni Gali su isto tako počeli da prilaze pobedniku. Hanibal je poslao izaslanike kod raznih galskih plemena sa ciljem da se svi dignu protiv Rimljana. Pošto se Hanibal približio Placentiji Scipion je ponovo krenuo da beži sa svojom vojskom do reke Trebije, gde se sastao sa drugim konzulom Tiberijem Sempronijem Longom. Ubrzo posle toga usledila je nova i mnogo veća bitka kod Trebije.

Literatura[]

Reference[]

  1. Polibije 3.35
  2. Livije 21.38
  3. Polibije 3.60
  4. Polibije 3.60
  5. Polibije 3.60
  6. Livije 21.38
  7. Livije 21.39
  8. Polibije 3.61
  9. Livije 21.45
  10. Polibije 3.65
  11. Polibije 3.65
  12. Polibije 3.65
  13. Livije 21.46
  14. Polibije 3.65
  15. Polibije 3.65
  16. Livije 21.46
  17. Polibije 3.66
  18. Polibije 3.66
  19. Livije 21.47
  20. Polibije 3.67
  21. Livije 21.48
Advertisement