| Битка код Сентина | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Трећи самнитски рат | |||||||
| {{{слика}}} {{{о слици}}} | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Римска република | Самнити, Гали | ||||||
| Заповедници | |||||||
| Квинт Фабије Рулијан Публије Деције Мус |
Егнације | ||||||
| Јачина | |||||||
| 40.000 | 50.000 | ||||||
| Губици | |||||||
| 8.700 | 25.000 | ||||||
Битка код Сентина представља одлучујућу битку Трећега самнитскога рата. Одиграла се 295. пре Христа крај Сентина. Римска војска под заповедништвом конзула Квинта Фабија Максима Рулијана и Публија Деција Муса победила је коалицију Самнита, Етрураца, Умбра и Гала. Након победе над Самнитима средишња Италија пала је под власт Римске републике.
Увод[]
Након пораза у бици код Тиферна Самнити су схватили да сами не могу да победе Римљане, па су наговорили Етрурце, Умбре и Сенонске Гале да се са њима удруже и да окончају јачање римске хегемоније у Италији. Два конзула Публије Деције Мус и Квинт Фабије Максим Рулијан су кренули у рат са 4 легије, много коњице, 1.000 кампанских коњаника и савезничке и латинске легије.[1] Укупно су располагали са 40.000 војника.
Пред битку[]
Римска војска је прешла Апенине и стигла на територију Сентина. Самнити су окупили Етрурце, Гале и Умбре. Одлучили су да Самнити са Галима крену у битку са Римљанима, а да Етрурци и Умбри нападну римски логор.[2] Гнеј Фулвије Максим Центумал и Луције Постумије Мегел били су пропретори и са две војске су били распоређени недалеко од Рима, на Фалишком и Ватиканском пољу. Конзули су им наредили да нападну и да пустоше Етрурију.[3] Та акција одвукла је Етрурце, па су се они повукли са територије Сентина и вратили су се у Етрурију.[4] Конзули су тада одмах покушали да изазову битку док су одсутни Етрурци. Два дана су трајале чарке, а онда су трећи дан обе стране сишле на бојно поље.[5]
Почетни распоред и Фабијева тактика[]
Код Римљанаљ Квинт Фабије Максим Рулијан био је на десном крилу према Самнитима, а Публије Деције Мус (конзул 312. пре Христа) био је на левом крилу насупрот Гала. [6] На почетку битке снаге су биле подједнаке. Да су Етрурци и Умбри учествовали у бици Римљани би били много слабији. Квинт Фабије је знао да треба да чува снаге на почетку битке, па је својим војницима саветовао да се бране на почетку.[7] Из искуства је знао да Самнити, а поготово Гали све снаге потроше на почетку битке.
Жртвовање Публија Деција Муса[]
За разлику од њега Публије Деције Мус је све снаге ангажовао на почетку битке. Када је пешадија почела да посустаје послао је у битку коњицу и два пута су потискивали галску коњицу.[8] Римска коњица је напредовала до пешадијске линије, а ту су Гали употребили нови начин борбе. Стајали су у бојним и у товарним колима под наоружањем и како су кренули уз велику буку плашили су римске коње. Римска коњица се дала у бег. Након тога римска пешадија била је изложена нападу галске коњице и бојних кола.[9] Део је био прегажен, а део је почео да се повлачи, али прогонила их је галска пешадија. Публије Деције Мус није могао да заустави повлачење своје војске, па је одлучио да се жртвује попут његова оца Публија Деција Муса. Заветовао се уз молитву и исти поступак попут његова оца.[10] Зајурио се тамо где је било највише непријатеља и ту је погинуо.[11]
Преокрет[]
Када је погинуо Публије Деције Мус Римљани су престали да се повлаче и поново су успоставили бојну линију. Ту су Римљани поново започели борбу. Квинт Фабије Максим Рулијан им је послао помоћ са деснога крила.[12] Били су то Луције Корнелије Сципион Барбат и Гај Марције. Римљани на левом крилу су се охрабрили. Разбили су галску фалангу кишом копаља. На десном крилу где је командовао Квинт Фабије једно време он је оклевао и чекао да Самнити потроше снагу, а када су постали уморни онда је покренуо војску, укључујући и одморне снаге из резерве.[13] Уморни Самнити нису издржали римски напад. Када је Квинт Фабије сазнао за погибију Публија Деција послао је 500 коњаника да нападну Гале са леђа.[14] Поред тога послао је и принципи је једне легије да нападну Гале. Квинт Фабијеје онда кренуо на логор Самнита. Самнити су се гужвали на капијама логора, па су ту били најизложенији. Ту је погинуо самнитски командант Гелије Егнације. У тој бици погинуло је 25.000 Самнита и гала, а 8.000 је заробљено.[15] Римљани су имали 8.700 погинулих, а од тога било је 7.000 погинулих војника Публија Деција.[16]
Последице[]
Била је то одлучна битка Трећега самнитскога рата. Гали и Самнити су још увек имали довољно велику војску, али стално су губили и страдавали у мањим окршајима све до коначнога окончања Трећега самнитскога рата 290. пре Христа. Тада су Самнити коначно признали римску доминацију. Рим је тада остварио потпуну хегемонију у централној Италији. Пораз Самнита, Умбра, Етрураца и Гала омогућио је Римљанима да почну да се суочавају са значајним јужним противником Великом Грчком.
Литература[]
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]