Историјска енциклопедија
Don't have an account?
Register
Register
in: Цезаров грађански рат, Странице с чаробним ISBN везама
Ћир./lat.

Changes: Битка код Мунде

Back to page
Уреди
 
(8 међуизмена истог корисника није приказано)
Ред 1: Ред 1:
  +
{{Битка|
  +
|битка = Битка код Мунде
  +
|део = [[Цезаров грађански рат|Цезаровога грађанскога рата]]
  +
|слика = [[Слика:Hw-caesar.png|70п]]
  +
|о слици = Цезар
  +
|место = Мунда, код Осуне, јужна Шпанија
  +
|време = 17. март [[45. пре Христа]]
  +
|резултат = Цезарова победа и окончање Цезаровога грађанскога рата
  +
|страна1 = Цезарова војска
  +
|страна2 = Помпејева војска
  +
|заповедник1= [[Цезар]]
  +
|заповедник2 = [[Помпеј Млађи]]†<br>[[Тит Лабијен]]†
  +
|јачина1 = 8 легија<br>8.000 коњаника <br>укупно 40.000 војника
  +
|јачина2=13 легија<br>коњица и лака пешадија<br>око 70.000 војника
  +
|губици1 = 1.000 мртвих
  +
|губици2 = 30.000 мртвих
  +
|}}
 
'''Битка код Мунде''' представља последњу битку [[Цезаров грађански рат|Цезаровога грађанскога рата]], а одиграла се 17. марта [[45. пре Христа]] између војске под [[Цезар]]овим заповедништвом и републиканске војске под заповедништвом [[Помпеј Млађи|Помпеја Млађега]]. Цезар се након победе у тој бици и погибије [[Тит Лабијен|Тита Лабијена]] и Помпеја Млађега вратио у Рим, где је узео титулу диктатора.
  
'''Битка код Мунде''' представља последњу битку [[Цезаров грађански рат|Цезаровога грађанскога рата]], а одиграла се 17. марта [[45. пре Христа]] између војске под [[Цезар]]овим заповедништвом и републиканске војске под заповедништвом [[Помпеј Млађи|Помпеја Млађега]]. Цезар се након победе у тој бици и погибије [[Тит Лабијен|Тита Лабијена]] и Помпеја Млађега вратио у Рим, где је узео титулу диктатора.
   
 
=== Помпеји преузимају Даљњу Хиспанију ===
  
=== Помпеји преузимају Даљњу Хиспанију ===
−
[[Помпеј Велики]] је предводио републиканце све до [[Битка код Фарсала|битке код Фарсала]] 48. пре Христа и неко време након ње. Републинска војска се након тога преселила у Северну Африку све до пораза у [[Битка код Тапса|бици код Тапса]] 46. пре Христа. После тога током 46. пре Христа преселили су се у Хиспанију. У Хиспанији су се побуниле две легије Цезарове војске, у чијем саставу су били бивши Помпејеви ветерани. Те две легије су прешле на страну [[Помпеј Млађи|Помпеја Млађега]], а брзо након тога придружили су им се остаци Помпејеве војске у Хиспанији. Тим снагама командовали су Помпејеви синови Помпеј Млађи (Гнеј Помпеј), [[Секст Помпеј]] и талентовани војсковођа [[Тит Лабијен]]. Користећи се средствима провинције они су успели да окупе војску од три легије. Уз помоћ те војске преузели су контролу над Даљњом Хиспанијом са главним градом у Кордуби (Кордоба). Цезарове војсковође [[Квинт Педије]] и [[Квинт Фабије Максим]] се нису усуђивали да се суоче са Помпејевом војском. Остали су у Окулбу, око 56 километара источно од Кордубе и тражили су од Цезара да им пошаље помоћ.
 +
[[Помпеј Велики]] је предводио републиканце све до [[Битка код Фарсала|битке код Фарсала]] 48. пре Христа и неко време након ње. Републинска војска се након тога преселила у Северну Африку све до пораза у [[Битка код Тапса|бици код Тапса]] 46. пре Христа. После тога током 46. пре Христа преселили су се у Хиспанију. У Хиспанији су се побуниле две легије Цезарове војске, у чијем саставу су били бивши Помпејеви ветерани. Те две легије су прешле на страну [[Помпеј Млађи|Помпеја Млађега]], а брзо након тога придружили су им се остаци Помпејеве војске у Хиспанији. Тим снагама командовали су Помпејеви синови [[Помпеј Млађи]] (Гнеј Помпеј), [[Секст Помпеј]] и талентовани војсковођа [[Тит Лабијен]]. Користећи се средствима провинције они су успели да окупе војску од три легије. Уз помоћ те војске преузели су контролу над Даљњом Хиспанијом са главним градом у Кордуби (Кордоба). Цезарове војсковође [[Квинт Педије]] и [[Квинт Фабије Максим]] се нису усуђивали да се суоче са Помпејевом војском.<ref>Касије Дион 43.31</ref> Остали су у Окулбу, око 56 километара источно од Кордубе и тражили су од Цезара да им пошаље помоћ.
   
 
===Цезар успешно ратује против Помпеја Млађега ===
  
===Цезар успешно ратује против Помпеја Млађега ===
−
[[Цезар]] је био принуђен да крене из Рима у Хиспанију да се обрачуна са браћом Помпеја. У Хиспанију је стигао за 27 дана. Повео је у Хиспанију поред две поуздане легије ( 10. и 5. легија) и две нове легије ( 3. и 6. легија). Ипак углавном је морао да се ослања на снаге, које би регрутовао у Хиспанији. Цезар је након једномесечнога путовања стигао у Обулко децембра 46. пре Христа. [[Помпеј Млађи]] је до Цезаровога доласка успео да заузме целу провинцију сем добро утврђенога упоришта Улпије. Помпеј Млађи је неколико месеци неуспешно опседао Улпију. Цезар је по доласку успео да најпре убаци додатну војску у Улпију, а онда претећи нападом на Кордубу натера Помпеја Млађега да дигне опсаду Улпије.<ref>Цезар Шпански рат 4</ref> Цезар међутим није успевао да заузме Кордубу, коју је бранио [[Секст Помпеј]]. По савету Тита Лабијена Помпеј Млађи је избегавао отворену битку са Цезаром. Цезар је након краће опсаде успео 19. фебруара [[46. пре Христа]] да заузме утврђени град Атегу.<ref>Цезар Шпански рат 19</ref> Био је то значајан ударац престижу Помпејеве војске, па је након тога пораза део војске почео да прелази на страну Цезара.<ref>Цезар Шпански рат 20-21</ref> Цезар је победио и у окршају крај Сорикарије 7. марта [[45. пре Христа]].<ref>Цезар Шпански рат 24,27</ref> Тада су многи Римљани почели да напуштају Помпејеву војску, па је Гнеј Помпеј због тога био присиљен да одустане од тактике избегавања одлучне битке.
 +
[[Цезар]] је био принуђен да крене из Рима у Хиспанију да се обрачуна са браћом Помпеја. У Хиспанију је стигао за 27 дана. Повео је у Хиспанију поред две поуздане легије ( 10. и 5. легија) и две нове легије ( 3. и 6. легија). Ипак углавном је морао да се ослања на снаге, које би регрутовао у Хиспанији. Цезар је након једномесечнога путовања стигао у Обулко децембра 46. пре Христа. [[Помпеј Млађи]] је до Цезаровога доласка успео да заузме целу провинцију сем добро утврђенога упоришта Улпије.<ref>Касије Дион 43.31</ref> Помпеј Млађи је неколико месеци неуспешно опседао Улпију. Цезар је по доласку успео да најпре убаци додатну војску у Улпију, а онда претећи нападом на Кордубу натера Помпеја Млађега да дигне опсаду Улпије.<ref>Цезар Шпански рат 4</ref> Цезар међутим није успевао да заузме Кордубу, коју је бранио [[Секст Помпеј]]. По савету Тита Лабијена Помпеј Млађи је избегавао отворену битку са Цезаром. Цезар је након краће опсаде успео 19. фебруара [[46. пре Христа]] да заузме утврђени град Атегу.<ref>Цезар Шпански рат 19</ref> Био је то значајан ударац престижу Помпејеве војске, па је након тога пораза део војске почео да прелази на страну Цезара.<ref>Цезар Шпански рат 20-21</ref> Цезар је победио и у окршају крај Сорикарије 7. марта [[45. пре Христа]].<ref>Цезар Шпански рат 24,27</ref> Тада су многи Римљани почели да напуштају Помпејеву војску, па је Гнеј Помпеј због тога био присиљен да одустане од тактике избегавања одлучне битке.
   
 
===Почетни распоред снага ===
  
===Почетни распоред снага ===

Тренутна верзија на датум 8. април 2012. у 20:09

Битка код Мунде
Део Цезаровога грађанскога рата
Hw-caesar
Цезар
Време: 17. март 45. пре Христа
Локација: Мунда, код Осуне, јужна Шпанија
Резултат: Цезарова победа и окончање Цезаровога грађанскога рата
Сукобљене стране
Цезарова војска Помпејева војска
Заповедници
Цезар Помпеј Млађи†
Тит Лабијен†
Јачина
8 легија
8.000 коњаника
укупно 40.000 војника 		13 легија
коњица и лака пешадија
око 70.000 војника
Губици
1.000 мртвих 30.000 мртвих

Битка код Мунде представља последњу битку Цезаровога грађанскога рата, а одиграла се 17. марта 45. пре Христа између војске под Цезаровим заповедништвом и републиканске војске под заповедништвом Помпеја Млађега. Цезар се након победе у тој бици и погибије Тита Лабијена и Помпеја Млађега вратио у Рим, где је узео титулу диктатора.

Помпеји преузимају Даљњу Хиспанију[]

Помпеј Велики је предводио републиканце све до битке код Фарсала 48. пре Христа и неко време након ње. Републинска војска се након тога преселила у Северну Африку све до пораза у бици код Тапса 46. пре Христа. После тога током 46. пре Христа преселили су се у Хиспанију. У Хиспанији су се побуниле две легије Цезарове војске, у чијем саставу су били бивши Помпејеви ветерани. Те две легије су прешле на страну Помпеја Млађега, а брзо након тога придружили су им се остаци Помпејеве војске у Хиспанији. Тим снагама командовали су Помпејеви синови Помпеј Млађи (Гнеј Помпеј), Секст Помпеј и талентовани војсковођа Тит Лабијен. Користећи се средствима провинције они су успели да окупе војску од три легије. Уз помоћ те војске преузели су контролу над Даљњом Хиспанијом са главним градом у Кордуби (Кордоба). Цезарове војсковође Квинт Педије и Квинт Фабије Максим се нису усуђивали да се суоче са Помпејевом војском.[1] Остали су у Окулбу, око 56 километара источно од Кордубе и тражили су од Цезара да им пошаље помоћ.

Цезар успешно ратује против Помпеја Млађега[]

Цезар је био принуђен да крене из Рима у Хиспанију да се обрачуна са браћом Помпеја. У Хиспанију је стигао за 27 дана. Повео је у Хиспанију поред две поуздане легије ( 10. и 5. легија) и две нове легије ( 3. и 6. легија). Ипак углавном је морао да се ослања на снаге, које би регрутовао у Хиспанији. Цезар је након једномесечнога путовања стигао у Обулко децембра 46. пре Христа. Помпеј Млађи је до Цезаровога доласка успео да заузме целу провинцију сем добро утврђенога упоришта Улпије.[2] Помпеј Млађи је неколико месеци неуспешно опседао Улпију. Цезар је по доласку успео да најпре убаци додатну војску у Улпију, а онда претећи нападом на Кордубу натера Помпеја Млађега да дигне опсаду Улпије.[3] Цезар међутим није успевао да заузме Кордубу, коју је бранио Секст Помпеј. По савету Тита Лабијена Помпеј Млађи је избегавао отворену битку са Цезаром. Цезар је након краће опсаде успео 19. фебруара 46. пре Христа да заузме утврђени град Атегу.[4] Био је то значајан ударац престижу Помпејеве војске, па је након тога пораза део војске почео да прелази на страну Цезара.[5] Цезар је победио и у окршају крај Сорикарије 7. марта 45. пре Христа.[6] Тада су многи Римљани почели да напуштају Помпејеву војску, па је Гнеј Помпеј због тога био присиљен да одустане од тактике избегавања одлучне битке.

Почетни распоред снага[]

Две војске сусреле су се у равници Мунде у јужној Шпанији.[7] Цезар је своју војску 17. марта 45. пре Христа развио у бојни поредак. Очекивао је да ће Помпејева војска сићи на раван терен, али Помпеј Млађи је своју војску задржао на обронцима брда.[8] Помпеј је располагао са 13 легија, 6.000 коњаника и 6.000 лаких пешака.[9] Питање је да ли је свих 13 Помпејевих легија било у пуном броју, узвевши у обзир раније губитке и потребе да се део војске одвоји за гарнизоне.[10] Цезар је располагао са 80 кохорти (8 легија) и 8.000 коњаника.[11] У саставу Цезарове војске била је маварска коњица краља Богуда. Обе војске су коњицу распоредиле на оба крила. Цезар је командовао десним крилом, где је по обичају распоредио елитну и најпоузданију 10. легију. На лево крило распоредио је доста поуздану и искусну 3. и 5. легију. Тит Лабијен је командовао Помпејевим десним крилом.

Битка[]

Цезар је први наредио да његова војска крене у напад, иако је терен више одговарао непријатељској страни. Неко време ниједна страна није имала изразиту предност. [12] У једном тренутку Цезарова војска је почела да попушта и претило је да му се цела борбена линија распане. Цезар је тада истрчао и напредовао до на 3 метра од непријатеља излажући се опасности, само да би охрабрио војску и преокренуо битку.[13] Цезар и Помпеј Млађи сјахали и борили се у првим редовима излажући се опасности,[14] али уједно представљајући пример за своју војску. То указује колико је очајна била битка код Мунде за оба команданта. Целога дана битка се водила променљивом срећом, а до преокрета је дошло тек увече.[15] Цезарова 10. легија је на десном крилу прва извршила продор, па је Тит Лабијен са свога деснога крила послао појачање свом угроженом левом крилу.[16] Међутим појачање није могло лако да дође и успостави поредак. Маварска коњица са левога крила искористила је прилику, па је отпозади напала Помпејев логор.[17] Тит Лабијен је онда послао војску да спаси логор, али пребацивање његових снага остала војска је криво протумачила као бег са бојишта, па је то обесхрабрило Помпејеву војску и изазвало бег.[18][19]

Губици[]

Помпејева војска је бежала у нереду. Велики део војске је погинуо током бега до Мунде. Погинуло је наводно 30.000 Помпејевих војника, али изгледа да се ради о претераним бројевима. [20] Помпејеве војсковође Тит Лабијен и Публије Атије Вар су погинули у бици.[21] Цезарова војска је изгубила око 1.000 војника.[22]

Последице[]

Цезар је Квинта Фабија Максима оставио да опсеад Мунду. После великога пораза многи Помпејеви војници су побегли у Кордубу, али Цезар је за дан освојио град.[23] Помпеј Млађи је побегао са 150 коњаника у Картају.[24] Међутим након некога времена тражио је уточиште на копну, али ухваћен је и погубљен. Једино је Секст Помпеј успео да побегне. Битком код Мунде окончао се Цезаров грађански рат.

Литература[]

Референце[]

  1. ↑ Касије Дион 43.31
  2. ↑ Касије Дион 43.31
  3. ↑ Цезар Шпански рат 4
  4. ↑ Цезар Шпански рат 19
  5. ↑ Цезар Шпански рат 20-21
  6. ↑ Цезар Шпански рат 24,27
  7. ↑ Цезар Шпански рат 27
  8. ↑ Цезар Шпански рат 29
  9. ↑ Цезар Шпански рат 30
  10. ↑ Goldsworthy стр. 483
  11. ↑ Цезар Шпански рат 30
  12. ↑ Цезар Шпански рат 31
  13. ↑ Апијан Грађански рат. 2.104
  14. ↑ Касије Дион 43.37
  15. ↑ Апијан Грађански рат. 2.104
  16. ↑ Цезар Шпански рат 31
  17. ↑ Касије Дион 43.38
  18. ↑ Касије Дион 43.38
  19. ↑ Tyrrell стр. 35
  20. ↑ Цезар Шпански рат 31
  21. ↑ Цезар Шпански рат 31
  22. ↑ Цезар Шпански рат 31
  23. ↑ Апијан Грађански рат. 2.105
  24. ↑ Апијан Грађански рат. 2.105
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.