Историјска енциклопедија
Register
Advertisement
Битка код Микале
Део Грчко-персијски ратови
Mycale3 map
Битка код Микале
Време: 27. август, 479. пре Христа
Локација: Микала, Јонија
Резултат: Грчка победа
Сукобљене стране
грчки полиси Персија
Заповедници
Леотихида
Ксантип
Перилај
Мардонт
Тигран
Артаунт
Итамитра
Јачина
око 40.000
110-250 бродова
око 60.000
300 бродова
Губици


Битка код Микале била је једна од две велике битке, којима је окончана Друга персијска инвазија на Грчку током Грчко-персијских ратова. Битка се одвијала 27. августа 479. пре Христа на падинама планине Микала на копну Јоније насупрот Самоса. Битка код Микале резултирала је разарањем главних персијских снага у Јонији и уништењем персијске медитеранске флоте. Истог дана одиграла се битка код Платеје, где су Грци такође победили. Персијска војска је била присиљена да напусти Грчку и Јонију. Битка је потвдила супериорност хоплита.

Персијска флота се повукла према Микали[]

Када су Персијанци чули да се грчка морнарица приближава Самосу они су отпловили од Самоса према унутрашњости Јоније, према копну.[1] Сматрали су да је грчка флота јача, па су се због тога повукли.[2] Персијска флота се поуздавала у заштиту копнене војске, која се налазила крај Микале. Ту је било 60.000 војника под заповедништвом Тиграна, а задатак им био да чувају Јонију. Персијанци су своје бродове извукли на обалу и ископали ровове да би их заштитили.[3] Око бродова су подигли ограду од камења и дрвећа и окружили зашиљеним кољем.[4] Када су Грци дошли до Самоса и видели да је персијска флота отишла премишљали су се да ли да оду на Хелеспонт. Ипак одлучили су да иду за персијском флотом припремивши се за поморску битку. Када су дошли до Миклае уочили су да су Персијанци извукли бродове на копно и да не покушавају да започну битку.[5]

Сејање неповерења у персијске редове[]

Спартански краљ Леотихида обратио се Јонцима, који су се налазили у персијској војсци:

Јонци, сви који чујете и разумете шта вам говорим, запамтите шта ћу вам рећи, јер Персијанци сигурно неће разумети шта од вас захтевам. Кад дође између нас до борбе, сваки од вас треба прво да се сети слободе, а затим да је лозинка Хера. А не заборавите да они који су ме чули јаве то онима који ме нису чули.[6]

Циљ му је био да Јонци издају Персијанце, а и да посеје неповерење између Персијанаца и Јонаца. [7] Након тога Грци су се искрцали и постројили за битку. Персијанци су најпре разоружали Самљане, јер су њима најмање веровали. Ни Мелећанима нису веровали, па су их послали да чувају одступницу, тј. планинске прелазе преко Микале.

Битка[]

Херодот извештава да се уочи битке међу Грцима се пронела вест да су Персијанци изгубили у бици код Платеје.[8] Диодор од Сицилије тврди то исто. Та вест је охрабрила Грке пред битку. Те две битке су се одиграле истога дана, битка код Платеје се одиграла ујутро, а код Микале поподне. Грчка војска је имала два крила. На десном су били Атињани, Коринћани, Сикиоњани и Трезењани, а на левом крилу су били Спартанци и други.[9] Десно крило кретало се уз саму морску обалу и по равном терену, а лево крило ишло је по брдовитом земљишту и кроз једну гудуру. [10] Спартанци су напредовали на левом крилу и настојали су да наткриле персијско крило, па су се због тога кретали по брдовитом терену. Десно грчко крило је било већ започело битку, а лево је још увек било у покрету. Персијанци су се у почетку добро борили, а онда су Атињани жешће притиснули и пробили су персијски бојни ред.[11] Персијанци су се још неко време борили, а онда су побегли у своје утврђење. Грчко десно крило их је следило, па су продрли у персијско утврђење.[12] Након заузимања утврђења побегла је већина персијске војске сем оних правих Персијанаца, који су наставили да се боре. Коначно стигло је и лево крило, тј. Спартанци, па су дотукли преосталу персијску војску. Војници са Самоса, који су се налазили у персијској војсци, а пре битке били разоружани на све начине су помагали Грцима.[13] Након тога и остали јонски Грци су се окренули против Персијанаца. Персијска војска је побегла у брда. Ту су их чекали Милећани као одступница, међутим издали су их и одвели погрешним путевима,[14] тако да је мало Персијанаца стигло у Сард. У бици је страдало много Персијанаца. Диодор са Сицилије наводи да је страдало 40.000 Персијанаца. Погинула су оба команданта персијске копнене војске Мардонт и Тигран.

Последице[]

Грци су опљачкали персијски логор, а затим су запалили персијске бродове и логор. Након тога отишли су на Самос. Леотихида је предлагао да се јонски Грци преселе у Грчку, а Јонију препусте Персији.[15] Сматрао је да је Јонију тешко одбранити у будућим сукобима. Међутим Атињани, тј. Ксантип нису се слагали са тим предлогом, а посебно да се Спарта меша у решавање проблема атинских колонија.[16] Након тога Самос, Хиос , Лезбос и остали примљени су у Хеленски савез. Победом Грка у две битке, у бици код Микале и у бици код Платеје окончала се Друга персијска инвазија на Грчку. Након победе код Микале Грци су отишли на Хелеспонт да би срушили персијске понтонске мостове. Када су стигли понтонски мостови су бећ били срушени.[17] Пелопонежани су отишли кући, а Атињани су под Ксантиповим вођством опседали Сест, који су заузели након дуге опсаде. Битка Код Микале потврдила је супериорност хоплита у односу на лако опремљену персијску пешадију.

Литература[]

  • Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матице српске Нови Сад 1988, ISBN 86-363-0037-1
  • Holland, Tom (2006). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. New York: Doubleday, ISBN 0385513119
  • Lazenby, JF. The Defence of Greece 490–479 BC. Aris & Phillips Ltd., 1993, ISBN 0-85668-591-7

Референце[]

  1. Херодот, 9.96
  2. Херодот, 9.96
  3. Херодот, 9.96
  4. Херодот, 9.97
  5. Херодот, 9.98
  6. Херодот, 9.98
  7. Херодот, 9.98
  8. Херодот, 9.100
  9. Херодот, 9.102
  10. Херодот, 9.102
  11. Херодот, 9.102
  12. Херодот, 9.102
  13. Херодот, 9.103
  14. Херодот, 9.104
  15. Херодот, 9.106
  16. Херодот, 9.]]106
  17. Херодот, 9.114
Advertisement