Историјска енциклопедија
Register
Advertisement

Битка код Иса одиграла се 5. новембра 333. пре Христа између војске Александра Великога и војске персијскога цара Дарија III. Александар Велики је победио персијскога цара Дарија. Битка означава одлучну Александрову победу и почетак краја персијске моћи. Након битке Александар је кренуо у освајање Феникије и Египта и тек онда је кренуо на Месопотамију.

800px-Battle of Issus

Александар и Дарије у бици код Иса

Позадина[]

Александар Велики је након битке код Граника 334. пре Христа заузео Малу Азију. Док је боравио у Тарсу у Киликији чуо је да Дарије III окупља велику војску у Вавилону. Постојала је опасност да Дарије дође до Иса, па да на тај начин има луку из које би могао да користи подршку персијске морнарице под Фарнабазовим заповедништвом. Тада би Дарије могао много лакше да снабдева своју војску, али и да се искрца иза непријатељских линија. Да би спречио таакву опасност Александар Велики је послао Пармениона да заузме обалу крај Иса. Александар је касније сазнао да је велика персијска војска дошла до града Сошија у Сирији. Александар је због тога кренуо јужно од Иса према важним прелазима и према Сиријским вратима.

Дарије пресеца Александрове линије снабдевања[]

Battle issus movements

Кретања две војске пре Битке код Иса

Дарије III је знао да Александар држи Сиријска врата, па је због тога одлучио да крене северним заобилазним правцем. Северним много дужим правцем Дарије је прошао кроз аманска врата и заузео је град Ис. На тај начин Дарије је изненада одсекао Александру одступницу и пресекао је Александрове линије снабдевања. Персијанци су ушли у Ис без отпора и побили су све рањене и болесне, које је македонска војска ту била оставила.

Мотиви[]

Било је доста расправе око Даријевих и Александрових мотива пре битке код Иса. Преовладавајуће мишљење је да је Дарије III био присиљен да одабере терен који одговара Александру, јер би Александра иначе избегавао битку. Александар је према препорукама свога ратнога савета, а посебно Пармениона водио дефанзиван рат. Дарије је имао проблем са снадевањем огромне војске током предстојеће зиме, а додатни проблем су биле побуне неких градова у Феникији. Дарије је због свега тога био присиљен да помери своју велику војску на мало бојиште што је погодовало Александру, јер је имао мању војску. Александар је са друге стране дотада намеравао да чека персијску војску на Аманским планинама, било на прелазу Белен или код Јонахових ступова. Намераво је да их ухвати у заседи, али Дарије III је кренуо саверним путем, па се нашао иза Александрових позиција прекидајући Александру линије снабдевања и комуникација. Александар због тога није имао друге, него да крене усусрет персијске војске.

Место битке[]

Битка се одиграла јужно од античкога града Иса, близу данашњега Искендерума. Искендерум на турском значи Александров град, а ту је Александар основао једну од Александрија да би прославио своју победу. Две стране су пред битку биле распоређене на супротним странама реке Пинар. На томе месту планине су удаљене око 2,6 километара од мора. Због тако малога простора није могла да дође до изражаја персијска надмоћ у броју војника.

Бројно стање[]

Према Јустину Дарије III је имао 400.000 пешака и 100.000 коњаника.[1] Аријан наводи да је укупна персијска војска бројала 600.000 људи, али да је највећим делом била иза оних, који су се фронтално суочавали са Александром.[2] Према Курцију Руфу Дарије је имао 250.000 војника. Према савременим проценама Енгелса и Грина мало је вероватно да је Дарије имао више од 100.000 војника.

Македонска војска није имала више од 40.000 војника, укључујући и грчке савезнике. Александрова војска је према Моербеку имала око 22.000 војника фаланге, 13.000 пелтаста и 5850 коњаника.

Battle issus initial

Почетни распоред македонске војске[]

На десном крилу налазио се Александар са коњаницима пратиоцима, агемом (гардом), тесалијском коњицом и хипаспистима, којима је командовао Никанор Парменионов.[3] Испред коњице на десном крилу распоредио је Протомаха и Пеоњане под заповедништвом Аристона. Други део деснога крила био је одвојен , а чинили су га Агријани под заповедништвом Атала, нешто стрелаца и нешто коњице. Њих је Александар посебно распоредио према планинама у позадини македонске војске, да би позадину заштитио од персијскога упада са планина.[4] Фаланга се налазила у средини. Бригадама фаланге командовали су с десна на лево Коин,Пердика, Мелеагер, Птолемеј Селеуков и Аминта.

Парменион је командовао левим крилом, а Кратер је командовао пешадијом левога крила.[5] На левом крилу били су Пелопонежани, испред пешадије били су критски стрелци и Трачани, а испред њих била је коњица. Када је Александар видео да је Дарије послао већину коњице на леву македонску страну онда је послао Тесалијски коњицу са деснога на лево крило.[6] Дао им је инструкције да пређу на лево страну крећући се неприметно иза фаланге.

Battle issus decisive

Почетни распоред персијске војске[]

Персијску фалангу чинили су грчки плаћеници. На обе стране од фаланге Дарије је поставио персијску пешадију. Дарије III је био у центру са фалангом, персијским бесмртницима и са најбољом пешадијом. На десној страни поред мора распоредио је најбољу персијску коњицу под заповедништвом Набарзана. Са ињма су били стрелци и праћкаши. Био је ту раван терен и ту је намеравао да изврши главни удар. Персијским левим крилом командовао је Тесалац Аристомед.[7] Дарије је распоредио око 20.000 војника на планинама и пошто су се налазили иза Александрове линије требали су да изврше удар из позадине.[8]

Битка[]

Најбоља персијаска коњица је најпре напала македонско лево крило, којим је командовао Парменион.[9] Дарије је сматрао да је македонска фаланга насигурнији ослонац македонске војске, па је због тога намеравао да битку реши коњицом.[10] Александар је са елитном јединицом коњаника пратилаца напао персијски центар, где се налазио цар Дарије. Дарије је побегао са бојишта и то је изазвало панику у персијским редовима. Осим тога Александров акоњица је након пробоја ударила у позадину грчких плаћеника. Уследио је покољ. Коњица је кренула за пораженим непријатељем. За то време персијска коњица, која је напредовала и потснула парменионово крило није могла више да напредује због велике гужве, која се створила. Александрово лево крило је довољно дуго издржало јер је за то време Александар решио битку на другој страни. Александар је са гардом наставио да гања Дарија са циљем да га зароби. Међутим Дарије је успео да побегне великим делом и захваљујући доласку сумрака. Персијанци су се неорганизовано повукли и у бегу су страдали од Александове војске, која их је прогањала.

Губици[]

Према Квинту Курцију Руфу убијено је 100.000 персијских пешака и 10.000 коњаника, а код Александра су погинула 32 пешала и 150 коњаника.[11] Према Јустину погинуло је 61.000 персијских пешака и 10.000 коњаника, а 40.000 Персијанаца је заробљено.[12] Према Јустину код Македонаца погинуло је 130 пешака и 150 коњаника.[13]

Последице[]

Битка код Иса представљала је одлучну македонску победу и означава почетак краја персијске моћи.

Литература[]

Референце[]

  1. Јустин 11.9
  2. Аријан 2.8.8
  3. Аријан 2.8
  4. Аријан 2.9.2
  5. Аријан 2.8
  6. Аријан 2.9.1
  7. К.К. Руф 3.9.3
  8. Аријан 2.8.7
  9. К.К. Руф 3.11.1
  10. К.К. Руф 3.11.1
  11. К.К. Руф 3.11.27
  12. Јустин 11.9
  13. Јустин 11.9

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Advertisement