FANDOM


Битка код Заме
Део Другог пунског рата
Zama
Битка код Заме, слика од Корнелија Корта 1567.
Време: 19. октобар 202. пре Христа
Локација: Зама, близу Картагине, Тунис
Резултат: Победа Рима и крај Другог пунског рата
Сукобљене стране
Картагина Римска република
Заповедници
Ханибал Сципион Афрички
Јачина
45.000 пешака
6.000 коњаника
80 слонова
34.000 пешакае
2.700 рим. коњаника
6.000 нумид. коњаника
Губици
20.000 мртвих
20.000 заробљено
1.500 мртвих

Битка код Заме представља коначну и одлучујућу битку Другога пунскога рата , а одиграла се око 19. октобра 202. пре Христа између римске и картагињанске војске. Римском војском командовао је Сципион Африканац, а картагињанском војском командовао је Ханибал. Након римске победе картагински сенат је тражио мир. Картагина је морала да пристане на понижавајући мировни споразум, којим је окончан Други пунски рат.

Увод Уреди

Ханибал је након преласка Алпи 218. пре Христа извршио инвазију Италије и победио је римску војску у неколико великих битака. Пошто никако нису могли да победе Ханибала Римљани су променили стратегију, па су одлучили да нападну територију Картагине, да би присилили Картагину да позове Ханибала. Када се Сципион искрцао у Африци 204. пре Христа Ханибал се још увек налазио на југу Апенинскога полуострва. Сципион је ослучном победом у бици код Илипе 206. пре Христа осигурао Иберију. Током 205. пре Христа вратио се у Рим, где је био изабран за конзула. Предложио је да се рат оконча инвазијом Картагине, али тај предлог је наилазио на отпор у Сенату, понајвише због противљења Фабија Максима Кунктатора, који је сматрао да је то исувише рискантан подухват и да је важније да се Ханибал избаци из Брутијума. Сципион је на крају ипак добио одобрење Сената за инвазију Африке, али није одмах добио потребна средства. Отпловио је на Сицилију са 7.000 различитих добровољаца. Касније је добио одобрење да преузме регуларну војску, која се налазила на Сицилији, а то су углавном били остаци римске војске, која је због кукавичлука након битке код Кане била кажњена протеривањем на Сицилију.

Сципионова инвазија АфрикеУреди

Инвазија Африке почела је 204. пре Христа. Неколико стотина транспортних бродова превезло је 35.000 римских војника[1] до рта Фарина, на око 35 километара западно од Картагине. Картагињанском војском командовао је Хасдрубал Гискон. Обе стране имале су нумиђанске савезнике. Римљанима је помагао Масиниса, а Картагињанима Софакс. Изненадним ноћним нападом Публије Корнелије Сципион Африканац успео је 203. пре Христа у бици код Утике да уништи бројну војску Картагињана и њихових нумиђанских савезника. Том победом Сципион је осигурао стратешку предност, јер се тежиште рата преселило из Италије и Иберије на афричко тло. Битка на Великим равницама окончала се још једним тешким поразом Хасдрубала Гискона и Софакса. Након тешкога пораза успаничени Картагињани тражили су мировни споразум, па су са Сципионом склопили умерени споразум, по коме је Картагина могла да задржи своје територије у Африци, а губила је прекоморске територије. Римски савезник Масиниса је добијао право да се територијално прошири. Картагина је требала да смањи флоту и да плаћа ратну одштету. Такав мировни споразум био је ратификован и у римском Сенату.

683px-Mohammad adil rais-battle of zama-1

Почетни распоред снага

Картагињани су позвали и Ханибала 203. пре Христа да се врати из Италије. Картагињани су у међувремену прекршили примирје заробљавајући римску флоту, која је скренула у Туниски залив. Пошто Картагињани нису више сматрали да им одговара мировни споразум одрекли су га се.

Почетни распоред картагињанске војске Уреди

Ханибал је предводио војску састављену од грађана и од ветерана из његових италијанских похода. Битка се одиграла код Заме, крај Силане, око 130 километара југозападно од Туниса. Ханибал је прво дошао на раван Мале Заме, погодне за коњичке маневре. То место одговарало је Сципиону, који се ослањао на своју римску тешку коњицу и на нумиђанску лаку коњицу. Ханибал је своју војску развио према северозападу. Ханибалова војска имала је укупно 45.000 пешака, 6.000 коњаника и 80 слонова, а Ханибал је искусну коњицу распоредио на крилима, а пешадију је распоредио у 3 линије иза 80 слонова.[2][3] У првој линији распоредио је 12.000 најамнике из Галије, Лигурије и Балеара.[4][5] У другу линију поставио је картагињанску и либијску грађанску војску, а у трећој линији налазили су се Ханибалови ветерани из многих битака у Италији.[6] Ханибал је намерно одострага држао трећу пешачку линију, да би спречио Сципионов покушај да понови сличан покушај као у бици код Илипа. На десном крилу налазила се картагињанска коњица, а на левом нумиђанска коњица.[7][8] Ливије помиње да је Ханибал имао и 4.000 Македонаца у другој линији,[9] али то се сматра римском пропагандом, иако постоји могућност да је било нешто мало македонских најамника. Ханибал се вероватно надао да ће комбинацијом слонова и дубином прве две линије ослабити и дезорганизовати римски напредак. То би онда омогућило да оствари победу уз помоћ ветерана треће линије. Иако је имао добро припремљену формацију, ипак је изгубио битку.

800px-Mohammad adil rais-battle of zama-2

Почетни распоред римске војскеУреди

Сципион је располагао са 34.000 пешака, 3.000 римских коњаника и 6.000 нумиђанских коњаника. Сципион Африканац је своју војску развио у три линије. У првој линији били су хастати, у другој принципи, а у трећој тријарији.[10][11] На десном јачем крилу налазила се нумиђанска коњица под командом Масинисе, а на левом крилу била је италска коњица код командом Гаја Лелија.[12] Сципиона су највише забрињавали противнички слонови, па је за њих осмислио посебан план, како да их се реши. Сципион је знао да када слонови започну напад, да они настављају само у правој линији. Због тога је предвидео да ће у случају постојања празнине у борбеном поретку слонови наставити да се крећу кроз празнине. Сципион је због тога између јединица створио пролазе, који би се у случају напада слонова отворили за њих. Сципион је велите распоредио испред празнина. Они су требали да нападну и да се кад слонови нападну кроз празнине повуку у позадину.[13] Ханибал и Картагињани ослањали су се раније на надмоћ коњице, али Сципион је препознао значај коњице, па је имао предност у коњици код Заме. Од кључнога значаја је била нумиђанска коњица под командом савезника Масинисе.

800px-Mohammad adil rais-battle of zama-3

Напад слонова и коњички сукоб на почетку биткеУреди

На почетку битке Ханибал је упутио слонове и лаконаоружану војску у напад, са циљем да наруши римски борбени поредак и да након тога искористи настале отворе. Римски велити (лаконаоружана војска ) су сузбијали тај напад. Поред тога Сципион Африканац је наредио коњици да преплаши слонове бучним роговима и трубама. Деломично је у томе и успео, па су се слонови окренули на картагињанско лево крило, које се нашло у нереду.[14][15] Масиниса са нумиђанском коњицом је искористио ту прилику и напао је лево картагињанско крило и најурио га ван бојишта.[16] У међувремену остатак слонова је пажљиво намамљен кроз припремљене празнине у римским редовима и прошли су до позадине, која се побринула за њих.[17] Целим путем на њих је засипана киша стрелица, а они који су дошли до позадине тамо су и докрајчени.[18] Успео је Сципионов план неутрализације слоновскога напада. Након проласка слонова римска војска је поново заузела традиционалну борбену формацију. Командант левога крила Гај Лелије напао је коњицом картагињанско десно крило.[19] Картагињанска коњица је по Ханибаловим инструкцијама дозволила римској коњици да их гања тако да су их одмамили са бојнога поља, да не би римска коњица напала картагињанску позадину.

800px-Mohammad adil rais-battle of zama-4

Сукоб две пешадије Уреди

Сципион Африканац је након тога покренуо римски центар против картагињанскога центра, којим је командовао Ханибал.[20] Ханибал је покретао само прве две линије, а трећу линију је држао у резерви. Римски хастати су након блиске борбе потиснули прву Ханибалову линију.[21] Ханибал је наредио другој линији, да не пропушта прву линију кроз своје редове.[22] Ипак велики део њих је успео да умакне и да се по Ханибаловим инструкцијама постави на крила друге линије. Након тога Ханибал је наредио другој линији да крене у напад, па је уследила жестока битка у којој су римски хастати потиснути уз велике губитке. Сципион је онда појачао хастате са другом линијом принципа. Уласком римске друге линије у битку поново је римска страна напредовала и надвладала је картагињанску другу линију. Пораженој другој линији Ханибал није дозволио да пролази кроз редове треће линије, па су они били присиљени да се повуку на крила. Картагињанска коњица је до тада добро спроводила Ханибалова наређења и још увек није било римске коњице на бојишту. Ипак када је картагињанска коњица одмакла довољно далеко онда се окренула и напала је римску коњицу, али у том сукобу били су поражени.

800px-Mohammad adil rais-battle of zama-5

У том тренутку постојала је пауза током које су две стране прерасподељивале своју војску. Сципион је куповао време прерасподељујући војску у једну линију са хастатима у средини, принципима на једном крилу и тријарима на другом крилу. Ханибал је чекао да Сципион нападне. Уследио је крвав и оштар сукоб, у коме ниједна страна није постизавала надмоћ.[23] Повратком римске коњице битка се окренула у римску корист.[24] Римска коњица је напала картагињанску војску са леђа, а пошто се Ханибалова пешадија нашла у окружењу уследило је њено уништење. Ханибал и хиљаде других Картагињана успеле су да побегну са бојнога поља и избегну покољ. Ханибал је доживео тежак пораз, којим се окончао картагињански отпор. Укупно је у бици код Заме 20.000 Картагињана погинуло, а 20.000 их је заробљено.[25] Римска војска је имала преко 1.500 погинулих.[26]

800px-Schlacht bei Zama Gemälde H P Motte

Битка код Заме

ПоследицеУреди

Убрзо након Сципионове победе код Заме картагињански сенат је тражио мир. Тим мировним споразумом окончан је Други пунски рат. За разлику од мировнога споразума, којим се окончао Први пунски рат Картагина је била присиљена да пристане на много строже услове, па Картагина више није имала шансе да обнови своју војну моћ. Картагина је остала без свих прекоморских поседа. Наметнута јој је ратна штета у износу од 10.000 талената, а морнарица јој је ограничена на 10 бродова.[27] Један од услова мировнога споразума био је да Картагињани немају право да ратују без одобрења Рима.[28] Када су Нумиђани 50 година касније отимали картагињанске територије Римљани нису хтели да их зауставе, а картагињански покушај да зауставе Нумиђане послужио је Римљанима као повод за Трећи пунски рат.

ЛитератураУреди

РеференцеУреди

  1. Ливије 29.25
  2. Полибије 15.11
  3. Ливије 30.33
  4. Полибије 15.11
  5. Ливије 30.33
  6. Полибије 15.11
  7. Полибије 15.11
  8. Ливије 30.33
  9. Ливије 30.33
  10. Полибије 15.9
  11. Ливије 30.33
  12. Полибије 15.9
  13. Ливије 30.33
  14. Полибије 15.12
  15. Ливије 30.33
  16. Полибије 15.12
  17. Полибије 15.12
  18. Ливије 30.33
  19. Полибије 15.12
  20. Полибије 15.13
  21. Полибије 15.13
  22. Полибије 15.13
  23. Полибије 15.14
  24. Полибије 15.14
  25. Полибије 15.14
  26. Полибије 15.14
  27. Полибије 15.18
  28. Полибије 15.18
Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.