| Bitka kod Gabjene | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Drugi rat dijadoha | |||||||
 Gabjena | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
| Antigon Jednooki | Eumen | ||||||
| Zapovednici | |||||||
| Antigon Jednooki | Eumen | ||||||
| Jačina | |||||||
| 22.000 pešaka[1] 9.000 konjanika 65 slonova |
36.700 pešaka[2] 6.000 konjanika 114 slonova | ||||||
| Gubici | |||||||
| preko 5.000 poginulih | veliki | ||||||
Bitka kod Gabjene odvijala se 316. pre Hrista između Eumenove i Antigonove vojske. Bila je to druga velika bitka između dvojice dijadoha u današnjem Iranu. Bitka je okončana nerešeno, ali Antigon je zarobio Eumenovu komoru u kojoj je bilo blago, koje su Srebreni štitovi napljačkali tokom 40 godina ratovanja. Srebreni štitovi su Antigonu isporučili Eumena, da bi natrag dobili svoje blago. Nakon bitke Antigon je postao najmoćniji satrap Azije sa ogromnom vojnom silom i bez dostojnih protivnika.
Pozadina[]
Nakon smrti Aleksandra Velikoga 323. pre Hrista veoma brzo došlo je do Lamijskoga rata i do Prvoga rata dijadoha, koji se okončao ubojstvom prvoga regenta Perdike 321/320. pre Hrista. Nakon Perdike regent je bio Antipatar, a nakon njegove smrti regent je postao Poliperhon. Antipatarov sin Kasandar nije bio zadovoljan takvim rešenjem, pa je započeo Drugi rat dijadoha (319-315. pre Hrista). Kasandar se udružio sa Antigonom Monoftalmosom i sa Ptolemejem. Eumen je pomagao zvaničnom regentu Poliperhonu. Bitke su se odvijale i u Grčkoj i u Aziji. U Grčkoj je Kasandar isterao Poliperhona iz Makedonije, a on se onda udružio sa Olimpijadom i kraljem Epira.
Rat Eumena i Antigona[]
U Aziji je Antigon ratovao protiv Eumena. Eumen je ostao veran Poliperhonu i Olimpijadi, a dodeljena mu je i elitna jedinica Srebrenih štitova. Eumen je ugrožavao Fenikiju i Siriju. Antigon Jednooki je krenuo 318. pre Hrista protiv njega, pa se Eumen povukao prema istoku da bi se pridružio istočnim satrapima. Istočni satrapi su se udružili pod zapovedništvom Peukesta. Piton ih je ugrožavao svojom ekspanzionističkom politikom, sve dok ga zajednički nisu pobedili u jednoj bici. Seleuk i Piton bili su Antigonovi saveznici, a Peukest i ostali istočni satrapi bili su Eumenovi saveznici. Eumen se povukao do Suze, gde ga je čekala vojska ujedinjenih istočnih satrapa. Satrapi gornjih satrapija skupili su vojsku na jednom mestu i udružili se sa Eumenom.[3] Prva velika bitka između Antigona i Eumena bila je bitka kod Paretakene, a odigrala se 317. pre Hrista severoistočno od Suze. Iako je Antigon imao veće gubitke bitka je završila nerešeno, jer nijedna vojska nije nastavila bitku sledeći dan.
Prelazak pustinje[]
Nakon bitke kod Paretakene Antigon je zimovao u Mediji. Pošto je imao slabiju vojsku nameravo je da iznenada napadne Eumena i nsdmudri ga. Krenuo je kroz jednu pustinjsku oblast, sa ciljem da napadne neprijatelja, koji je još bio rasut po različitim zimovnicima.[4] Unatoč Antigonovom oprezu Peukestovi izvidnici su primetili Antigonovu vojsku. Peukest se prepao i nameravao je da se povuče dok ne stigne saveznička vojska, ali Eumen ga je ohrabrio jednim lukavstvom. Manji broj vojnika na brdima je palio vatre i stvarao iluziju kao da se na brdima nalazi velika vojska, pa je Antigon odustao od svoga nauma.[5] Ipak Antigon je malo kasnije pripremio vojsku za odlučan obračun.
Antigonov početni raspored[]
Antigon je konjicu podelio na dva krila. Piton je zapovedao levim krilom, a Antigonov sin Demetrije Poliorket desnim krilom.[6] Antigon se isto nalazio na desnom krilu, a sa njim je bila i najbolja konjica. Falanga je bila u sredini, a slonovi ispred čitavog bojnoga reda. Prostor između slonova popunio je lako naoružanom vojskom. Imao je 22.000 pešaka, 9.000 konjanika i 65 slonova.[7]
Eumenov početni raspored[]
Eumen je svoju najbolju vojsku postavio na levo krilo. [8] Tu je postavio i većinu satrapa. Ispred levoga krila srpoliko je postavio 60 najjačih slonova, a između njih lako naoružanu vojsku. U okviru falange najpre je postavio hipaspiste, zatim Srebrene štitove, pa najamnike i ostale. Ispred je postavio slonove. Na desno krilo postavio je najslabiju konjicu i slonove.[9] Zapovednik desnoga krila Filip (satrap) dobio je naređenje da izbegava bitku. Eumen je imao 36.700 pešaka, 6.000 konjanika i 114 slonova.[10]
Strategija dva protivnika[]
Antigon je imao moćniju i brojniju konjicu, pa je odlučio da okupi tešku tračku konjicu, slonove i laku pešadiju na desnom krilu i da pomoću njega pokuša da zada odlučujući udarac Eumenovoj vojsci. Falanga i levo krilo su trebali da za to vreme izdrže udarac. Demetrije Poliorket je dobio zapovedništvo nad glavnom udarnom snagom Antigonove vojske. Eumen je vidio raspored Antigonove vojske, pa je odlučio da najbolju konjicu postavi na levo krilo, da bi sprečio Antigonovu konjicu da zada odučujući udar. Eumenova namera je bila da izdrži Antigonov napad, a da elitna jedinica Srebrenih štitova potisne i pobedi Antigonovu falangu, slično kao u bici kod Paretakene.
Srebreni štitovi se obraćaju Antigonovim vojnicima[]
Srebreni štitovi su bili veterani, prekaljeni dugim ratovanjima. Najmlađi su imali oko 60 godina. Pred bitku se jedan od njih obratio Makedoncima u Antigonovoj vojsci rečima:
| "Nesrećnici jedni, zar ste pošli na sopstvene očeve, koji su sa Filipom i Aleksandrom pokorili čitav svet?"[11] |
Tim rečima obeshrabrio je Antigonove Makedonce.
Bitka[]
Bojište je bilo veoma suvo, sa mnogo soli. Bitku su najpre započeli slonovi i konjica, pa se zbog toga digla velika prašina. Antigon je imao veliku konjicu, pa je uplašio Peukesta, koji je komandovao velikim delom Eumenove konjice. Peukest se povukao sa svojom konjicom i oko 1.500 drugih vojnika.[12] Za to vreme Antigon je poslao deo svoje lake konjice oko Eumenovoga krila da pokušaju da zarobe Eumenovu komoru. Iskoristili su veliki oblak prašine pa su neopaženo stigli do komore i zarobili je. Tu se nalazilo veliko blago. U konjičkoj bici Eumenovo oslabljeno krilo još se dugo borilo, ali Eumen je bio prisiljen da sa preostalom konjicom pobegne na desno krilo. Za to vreme Eumenova falanga je pobeđivala. Srebreni štitovi su žestoko napali Antigonovu falangu. Ubili su oko 5.000 Antigonovih vojnika i naterali u beg čitavu njegovu falangu.[13]
Eumen je saznao da mu je zarobljena komora, pa je pokušao da sakupi Peukestovu konjicu, da bi započeo drugu konjičku bitku. Peukestova konjica je odbijala poslušnost. Antigon je nakon toga svoju konjicu podelio na dva dela. Sa jednimm delom konjice vrebao je u zasedi na Eumena. Piton je uzeo drugi deo konjice i napao je Srebrene štitove. Srebreni štitovi su bili lišeni konjičke zaštite, ali zauzevši četvorougaonu formaciju bezbedno su se povukli.[14].
Nakon bitke Srebreni štitovi isporučuju Eumena[]
Eumen je održao sastanak sa satrapima i tražio je od njih da se nastavi sa bitkom, jer je Antigonova falanga razbijena, a oni sami imaju još dovoljno konjice. Satrapi su smatrali da treba da se povuku u svoje satrapije. Srebreni štitovi su bili duboko razočarani, jer je zarobljena komora, u kojoj se nalazilo sve blago, koje su oni popljačkali dok su sa Aleksandrom osvajali svet.[15] Bile su im zarobljene žene i deca. Teutam je otišao da pregovara sa Antigonom o prtljagu u komori.[16] Antigon je obećao da će im vratiti komoru i da će sa njima blago postupiti, samo ako mu predaju Eumena.[17] Srebreni štitovi su onda predali Eumena Antigonu. Kada su predali Eumena Srebreni štitovi su dobili prtljag. Antigon je ubio Eumena, a vođu srebrenih štitova Antigena je bacio u jamu i živoga spalio.
Posledice[]
Antigon je nakon bitke kod Gabjene postao gospodar Azije. Nije više imao dostojnoga protivnika. Preuzeo je riznicu u Suzi sa velikim blagom. Počeo je da pokazuje svoju moć. Pogubio je Pitona, satrapa Medije. Satrapu Persije Peukestu oduzeo je satrapiju,[18] varao ga obećavajući mu neki visoki položaj, a onda ga je isterao iz Persije.[19] Antigon je tokom 315. pre Hrista stigao u Vavilon, pa je i Seleuk bio prisiljen da pobegne kod Ptolemeja.
Literatura[]
- Plutarh, Eumen
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Richard A. Billows,Antigonos the One-Eyed and the Creation of the Hellenistic State (Hellenistic Culture and Society),University of California Press 1997, ISBN 0520208803
Reference[]
- ↑ Diodor 19.39
- ↑ Diodor 19.39
- ↑ Diodor 19.14
- ↑ Diodor 19.37
- ↑ Diodor 19.38
- ↑ Diodor 19.39
- ↑ Diodor 19.39
- ↑ Diodor 19.40
- ↑ Diodor 19.40
- ↑ Diodor 19.40
- ↑ Diodor 19.41
- ↑ Diodor 19.42
- ↑ Diodor 19.43
- ↑ Diodor 19.43
- ↑ Billows str.102
- ↑ Plutarh, Eumen 17
- ↑ Plutarh, Eumen 17
- ↑ Diodor 19.48.5
- ↑ Diodor 19.48.5
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]