| Битка код Аускулума | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Пиров рат | |||||||
 Пир од Епира | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Римска република | Епир, Тарант | ||||||
| Заповедници | |||||||
| Публије Деције Мус | Пир | ||||||
| Јачина | |||||||
| око 40.000 војника (легије, помоћне јед., коњица) 300 протуслоновских справа |
40.000 војника (фаланга и коњица) 20 слонова | ||||||
| Губици | |||||||
| око 6.000 | око 3.500 | ||||||
Битка код Аскула (или Битка код Аускулума) одиграла се 279. пре Христа између римске војске под заповедништвом конзула Публија Деција Муса и здружене војске Епира, Таранта, Оскана и Самнита. Здружена војска била је под заповедништвом епирскога краља Пира од Епира. Била је то друга битка за контролу над Великом Грчком између Римске републике са једне стране и Таранта и Епира са друге стране. Битка је саставни део Пирова рата. У бици је победио Пир, али и његова војска је имала огромне губитке. После те битке Пир је рекао да ако још једном тако победи да је онда изгубио рат.
Увод[]
Од 5. века пре Христа Римска Република се стално ширила на италијанском полуострву. Након победе над Латинима Римљани су ратовали са Самнитима у Самнитским ратовима. Самнити су живели у центру полуострва и одупирали су се територијалној експанзији Римске републике. Самнити су били коначно покорени 290. пре Христа. Римљани су наставили да оснивају колоније у Апулији и Луканији и дошли су у сукоб са грчким колонијама на југу Италије. До коначног освајања Апенинског полуострва преостала је да освоје Велику Грчку. Римска војска је почела да преузима контролу над појединим грчким градовима.
Пир помаже Таранту у рату са Римом[]
Рат Рима и грчке колоније Таранта започео је 282. пре Христа. Таранто је тражио помоћ од епирскога краља Пира од Епира, који је одлучио да помогне Таранту рачунајући да ће освајањем Италије сакупити војску потребну да поново освоји Македонију. Дошао је у Италију са 25.000 војника и нешто слонова. Пир је победио римску војску у бици код Хераклеје 280. пре Христа. Међутим победу је скупо платио. Изгубио је најбољи део војске и много оданих пријатеља и генерала, на које је увек могао да рачуна. После битке Пир је добио појачање са југа Италије, па је заузео многе градове у Кампанији. Пирова војска је пустошила Лацијум и дошла је на два дана хода од Рима, а након тога се повукла.
Пир нуди нагодбу Римљанима[]
Пир је сматрао да је корисно да се нагоди са Римљанима, а поготово када је могао да преговара као победник.[1] Пир је на преговоре са Римљанима послао Кинију,[2] којега су по елоквенцији поредили са Демостеном.[3] Од Римљана је тражио
- да грчки градови буду слободни и независни[4]
- повратак земље, коју су Римљани отели Самнитима, Луканцима и Брутима[5]
- склапање савеза
У том случају Пир је нудио повратак заробљених без тражења откупа.[6] Сенат је био наклоњен споразуму са Пиром, све док се није јавио слепи сенатор Апије Клаудије Цек (конзул 307. и 296. пре Христа), који је наговорио остале сенаторе да одбију споразум са Пиром.[7]
Пир креће у нови поход[]
Током зиме обе стране су се припремале за наставак рата. У пролеће 279. пре Христа Пир се са војском кретао кроз Апулију према северу и заузео је многе градове. Његова војска је била ојачана савезницима, па је имао укупно 40.000 војника на располагању. Римску војску предводили су консули Публије Сулпиције Саверио и Публије Деције Мус. Кретали су се према Пировој војсци, са намером да заштите римске колоније Венусију и Луцерију, а и да спрече непријатељски продор до Самнијума.
Пред битку[]
Римска војска се срела са Пировом војском код града Аскула. Обе војске су неколико дана избегавале битку. Између њих је била набујала река Ауфид.[8] Подручје је било обрасло шумом и непогодно за развој грчке коњице или македонске фаланге.[9][10] Непогодно је било и за слонове.[11] Римљани су за борбу против слонова припремили запаљиве направе и специјална борна кола са дугим шиљцима за рањавање слонова.[12]
Први дан битке[]
Битка је трајала два дана. Првога дана битке коњица и слонови нису могли да дођу до изражаја, јер их је ометало дрвеће и брдовит терен. Али Пирови италијански лаконаоружани савезници помешани са фалангом су се добро борили. Македонци су разбили римску прву легију са латинским савезницима на њиховом левом крилу. Међутим римска трећа и четврта легија победила је Тарантинце, Оскане и центар састављен од Епираца. У међувремену Дауни су напали Пиров логор, па је Пир морао да шаље резервну коњицу и слонове да одбије Дауне. После одбијања Дауна Пир је послао слонове против треће и четврте легије, па су се римске легије повуклее на шумовита брда. Након тога Пир је послао своју пешадију да истера Римљане из шуме, али пресрела их је римска коњица. Када је пао мрак обе стране су се повукле.
Други дан битке[]
Следеће јутро Пирова лака пешадија заузимала је незгодан терен, који му је задавао невоље претходног дана. Тиме су Римљани били присиљени на битку на равнијем терену, на коме је могла да дође до изражаја Пирова тактика и македонска фаланга и слонови. Пир је своју коњицу распоредио на крила иза Самнита и Македонаца, а иза њих су били слонови. Македонска фаланга је била насупрот римским легијама. Пир је након тога напао Римљане великим бројем праћкаша. Македонска фаланга је напала у густом поретку у снажном налету.[13] Римљани нису имали маневарскога простора као претходнога дана, па су били присиљени на фронтални сукоб.[14] Након жестокога и дугога сукоба две војске Пирова војска је почела да лагано потискује непријатеља.[15] Када су слонови први пут уведени у битку били су неутралисани помоћу борних кола са шиљцима, а други пут су стрелци и праћкаши неутралисали бојна кола да би омогућили наступ слонова. Пир је решио битку нападом слонова и коњице, што је изазвао је расуло у римским редовима. Римљани су се повукли.
Пирова победа[]
Римљани су изгубили 6.000 војника. Пир је изгубио 3.500 војника, а међу њима доста официра. Када су Пиру честитали на победи он је рекао "Још једна таква победа и ми смо упропаштени". Он је изгубио највећи део војске, која је са њим дошла из Епира, а изгубио је и много својих пријатеља и генерала. Пирови италијански савезници су били равнодушни, а нову војску из Епира није могао да добије.[16] С друге стране Римљани су брзо попунили своје јединице новом војском и иако поражени нису клонули духом, него су били још одлучнији за рат.[17] У то време Пиру су стигла два позива. Једни су га позивали да дође на Сицилију и да је ослободи од тирана и Картагињана.[18] Други су га позивали да се врати у Македонију, која је тада 279. пре Христа остала без краља.[19] Птолемеј Кераун је био убијен приликом инвазије Гала. Пир се одлучио за поход на Сицилију, а у Таренту је оставио гарнизон.
Литература[]
Референце[]
- ↑ Плутарх Пир 18
- ↑ Плутарх Пир 18
- ↑ Апијан, Самнитски ратови 22
- ↑ Апијан, Самнитски ратови 22
- ↑ Апијан, Самнитски ратови 22
- ↑ Апијан, Самнитски ратови 22
- ↑ Плутарх Пир 19
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Касије Дион 10
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 21
- ↑ Плутарх Пир 22
- ↑ Плутарх Пир 22
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]