Balkanski pohod Aleksandra Makedonskog predstavalja pohod Aleksandra Makedonskog protiv brojnih pobunjenih makedonskih vazala tokom 335. pre Hrista. Pokorio je tračka i ilirska plemena sve do Dunava, a porazio je i Gete severno od Dunava. Tokom njegovoga pohoda pobunila se Teba, pa je bila sravnjena sa zemljom, a stanovništvo prodano u roblje. Nakon pokoravanja balkanskih plemena i Tebe imao je odrešene ruke za dugo planiranu invaziju na Persiju.
Uvod[]
Filip II Makedonski je bio ubijen tokom 336. pre Hrista za vreme venčanja njegove ćerke Kleopatre i Aleksandra I od Epira . Filipa je ubio Pausanija, jedan od kapetana njegove garde. Makedonsko plemstvo i vojska proglasili su Aleksandra Makedonskog za novoga kralja. Na vest o Filipovoj smrti pobunile su se mnoge grčke države, uključujući Tebu, Atinu, Tesaliju i tračanska plemena severno od Makedonije. Na vest o pobuni Aleksandar je brzo reagovao. Savetnici su mu preporučivali da pokuša da izgladi probleme diplomatskim sredstvima, ali Aleksandar Makedonski se odlučio na vojna sredstva. Okupio je 3.000 konjanika i zaputio se prema Tesaliji na jug. Tesalci su zauzeli prelaz Tempe između planine Ose i Olimpa, ali Aleksandar je sa vojskom prošao kroz Osu i našao se Tesalcima iza leđa. Tesalci su se zbog toga predali, pa je Aleksandar imao na raspolaganju i tesalijsku konjicu i krenuo je prema Peloponezu.
Zaustavio se kod Termopila, gde su ga priznali za vođu Amfiktionskog saveza. Odatle je krenuo prema jugu. Atina je molila za mir, pa je Aleksandar oprostio svima, koji su učestvovali u pobuni. U Korintu su ga imenovali hegemonom grčkih snaga u predstojećem ratu protiv Persije. Dok je boravio u Korintu stigle su vesti o pobuni Tračana na severu.
Aleksandar Veliki
Trakija[]
Pre pohoda na Persiju Aleksandar je trebao da osigura severne granice. Zbog toga je u proleće 335. pre Hrista krenuo u Trakiju[1] protiv Ilira i Tribala, za koje je znao da pripremaju pobunu.[2] Dok je prolazio kroz Trakiju neka plemena su se prepala, pa su se pokorila.[3] Pridružilo mu se tračko pleme Agrijana, koje je bilo pod zapovedništvom Aleksandrovog prijatelja Langara. Makedonska vojska krenula je iz Amfipolja, prešla je reku Nes i stigla je desetoga dana do planine Hema (Balkana).[4] Nezavisni Tračani su zauzimali visove i glavni planinski prelaz. Tračani su sakupili kola i koristili su ih i kao palisadu, ali nameravali su i da ih skotrljaju niz strminu na makedonsku falangu.[5]
Aleksandar je znao da nema drugoga puta, pa je isplanirao kako da pređe planinu uz najmanju moguću opasnost. Naredio je vojsci da gde god mogu propuste kola, koja Tračani puste niz strminu. U slučaju da zbog uskoga puta ne mogu da propuste kola odredio je da sakupe zajedno štitove, pribiju se uz zemlju i puste da kola pređu preko štitova.[6] Na taj način makedonska vojska je uspela da izbegne najveću opasnost od kola. Makedonci su napali Tračane, koji su se nalazili na uzvišenjima. Strelci sa desne strane napredovali su ispred makedonske falange i gađali su Tračane tokom napredovanja. Kada su Makedonci došli na uzvišenje makedonska falanga je rasterala lako naoružane Tračane.[7] Poginulo je 1.500 Tračana.[8] Zarobili su tračke žene, decu i dosta plena.
Tribali[]
Kada je prešao planinu Hem Aleksandar se našao u zemlji Tribala.[9] Tribali na čelu sa njihovim kraljem Sirmom povukli su se sve do Dunava. Kada je Aleksandar krenuo prema Dunavu Tribali su se vratili natrag prema reci Ligin u makedonskoj pozadini. Aleksandar ih je iznenadio, pa su se Tribali povukli u šumom obraslu kotlinu oko reke. Makedonci su ih najpre napali lakom pešadijom i izvukli ih iz šume na otvoren teren. Bitka je bila neodlučena dok se nije uključila makedonska falanga. Falanga je potukla Tribale. Poginulo je 3.000 Tribala.[10]
U zemlji Geta[]
Tri dana nakon bitke Aleksandar Makedonski je došao do Dunava. Najpre je pokušao da zauzme ostrvo, gde su Tribali i Tračani našli utočište. Gete su imale 14.000 vojnika i nalazile su se na drugoj strani Dunava.[11] Oko 4.000 makedonskih pešaka i 1.500 konjanika prešlo je Dunav neopaženo noću u priručnim splavovima i čamcima. [12] Gete nisu izdržale ni prvi konjički napad i odmah su napustile svoj slabo utvrđen grad. Aleksandar je zauzeo grad, uzeo plen i grad razorio do temelja. Kod Aleksandra su došli izaslanici Sirma, kralja Tribala i izaslanici Kelta i sklopili su sa njim sporazum.
Ilirija[]
Na povratku sa Dunava Aleksandar je saznao da se pobunio Klitija Ilirac, sin od Bardilija, a da je došao da mu pomaže Glaukija, kralj Taulantijana.[13] Dok se Aleksandar kretao prema pobunjenicima Iliri Dardanci pod zapovedništvom Klitije zauzeli su makedonsku graničnu tvrđavu Pelijum. Aleksandar je saznao i da se Autarijati spremaju da napadnu makedonsku vojsku. Kralj Agrijana Langar je tada izvršio invaziju teritorije Autarijata i sprečio ih da napadnu Makedonce. Aleksandar je sprečio Dardance da se povežu sa Taulantima.
Klitijini Iliri su zauzeli povoljne položaje oko Pelijuma. Pre bitke Klitija je žrtvovao tri dečaka, tri device i tri crna ovna.[14] Nakon kratke bitke Iliri su se povukli u Pelijum. Dok je Aleksandar opsedao Pelijum pojavio se Glaukija sa Taulantijanima, da bi pomogao Klitiji da se oslobodi opsade.[15] Aleksandar je poslao Filotu da sakupi dovoljno hrane i krmiva, ali Glaukija je zauzeo planine oko ravnice u kojoj je Filota Parmenionov trebao da se snabdije. Filota se našao u opasnosti, pa je Aleksandar sa delom vojske spasao Filotu. I nakon spasavanja Filote Glaukija i Klitija su smatrali da se makedonska vojska nalazi u nepovoljnom položaju, pošto su oni zaposeli visove, a Makedonci su bili u niziji. Makedonska vojska se nalazila između Ilira Dardanaca i Taulanta. Aleksandar Makedonski je napao Taulante koristeći 150 redova duboku falangu. [16] Taulanti su pobegli sa visova. Nekoliko dana kasnije Aleksandar Makedonski je uočio da je neprijatelj slabo čuva Pelijum. Pretvarao se da se povlači, pa je napao Pelijum preko noći i prisilio je Klitiju i Glaukija da pobegnu.[17] Na taj način Aleksandar je osigurao severnu granicu Makedonije.
Teba[]
Dok je Aleksandar Makedonski ratovao severno od Makedonije ponovo se pobunila Atina i Teba. Aleksandar je odmah reagovao, pa su gradovi ponovo počeli da oklevaju, a jedino je Teba odlučila da se odupre. Teba je bila sravnjena sa zemljom, a njena teritorija je podeljena između beotskih gradova. Tebanci su prodani u roblje. Aleksandar je poštedeo samo sveštenike, vođe promakedonske stranke i Pindarove potomke. Pad Tebe prisilio je Atinjane da mole za mir. Pred Aleksandra je izašla atinska delegacija, koju je predvodio Fokion. Fokion je nagovorio Aleksandra da odustane od zahteva za proterivanjem vođa antimakedonske struje u Atini, a posebno Demostena. Aleksandar je konačno imao odrešene ruke da preduzme pohod na Persiju.
Literatura[]
Reference[]
Napomena:
Ovaj članak može da se prenese ili preradi samo ako se označi da je prenešen ili prerađen sa Istorijske enciklopedije i da je autor Verlor.
Članak je prebačen na
[Srpsku enciklopediju]