Артаферн је био брат персијског цара Дарија Великога и сатрап Сарда.
Сатрап[]
Дарије Велики поставио га је за сатрапа Сарда након Скитског похода 513/512. пре Христа.[1]
Атињани настоје да склопе савез са Персијом[]
Након протеривања тирана Хипије, успоставе демократије и доласка Клистена на власт током 506. пре Христа Атина је тражила подршку Персије, јер је очекивала рат са Спартом и њиховим краљем Клеоменом I. Атињани су послали једну делегацију код Артаферна у Сард.[2] Артаферн је тражио "земљу и воду", тј да Атина постане персијски вазал. Изасланици су пристали, али када су се вратили у Атину оптужили су их за издају.[3] Протерани тиран Хипија оптуживао је Атињане код Артаферна. Артаферн је од Атине тражио да дозволе повратак Хипије у Атину, али Атињани нису на то пристали.[4]
Поход на Наксос[]
Артаферн сноси део кривице због неуспеха у походу на Наксос. Бивши властодршци Наксоса обратили су се тирану Милета Аристагори тражећи начин како да се врате на Наксос. Аристагора је то сматрао добром приликом да учврсти своју позицију у Милету, па се обратио Артаферну и предложио му је да заједно освоје Наксос. Објаснио је Артаферну да се освајањем Наксоса персијска власт може проширити и на остала Кикладска острва, која признају врховну власт Накса.[5] Осим тога Еубеја је била следећи могући циљ након освајања Киклада. Рекао му је и да код њега већ има довољно новца за почетак похода. Артаферн је након тога тражио и добио одобрење Дарија Великога за тај поход, па је опремио 200 тровесларки (трирема). За врховног команданта војске имeнован је Мегабат[6]. У Милету Мегабату се придружио Аристагора са својим Јонцима и избеглицама са Накса.[7]Кренули су 499. пре Христа према Наксосу. На путу према Наксу Мегабат и Аристагора су се посвађали, а тај поход се неуспешно окончао.
Напад на Сард[]
Почетком јонског устанка Јонски Грци су уз помоћ Атињана 498. пре Христа напали Сард, седиште Артафернове сатрапије.[8] Заузели су цео град сем тврђаве (акропоља) у којој се налазио Артаферн са доста војске.[9] Артаферн је заједно са Отаном током 496. пре Христа извео успешан поход по Јонији и Еолији. Заузели су Клазомену и Киму.[10]
Открио је Хистијејеве намере[]
Хистијеј је је наговорио Дарија Великога да га пошаље да заведе ред у Јонији.[11] Међутим Артаферн је открио његове намере да помогне устаницима и свом рођаку Аристагори. Када је Хистијеј дошао у Сард Артаферн га је питао шта је узрок устанка. Хистијеј се претварао да не зна шта је узрок, а Артаферн му је дао до знања да зна да ко је стајао иза свега:
Ево овако, Хистијеју, ствар стоји са устанком: ти си направио ципелу коју је Аристагора обуо.[12]
Хистијеј је након тога побегао у Јонију. Слао је писма Персијанцима у Сард са намером да их потакне на побуну. Артаферн је ухватио писма и открио је ко су завереници из Сарда. Дао их је све побити.[13] Много касније када је Харпаг заробио Хистијеја, Артаферн и Харпаг су се бојали да би му Дарије могао да опрости и да би опет могао да стекне велики углед. Због тога су га убили, тело му набили на колац , главу му балзамовали и однели Дарију у Сузу.[14]
Реформе у Јонији[]
Након слома Јонског устанка 494. пре Христа Артаферн је прислио Јонце да склопе споразум да једни друге не пљачкају и да се покоравају законима. Након премеравања земље разрезао им је порез.[15] Порез, који су плаћали био је отприлике једнак претходним порезима. Тај порез се није мењао кроз дужи временски период. Артаферн је јонским градовима опростио побуну и вратио им је пређашње законе. (Диодор од Сицилије 10.25)
Литература[]
- Херодот, Историја
- Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0