Арсиноја II ,Лувр, Париз

Арсиноја II (грч. Ἀρσινόη, 316—270. пре Христа) је као Лисимахова жена била краљица Тракије, Мале Азије и Македоније. Касније је постала краљица Египта заједно владајући са својим братом и супругом Птолемејем II Филаделфом. Имала је велики утицај на политику Египта. Ћерка је оснивача династије Птолемејида и хеленистичкога Египта краља Птолемеја Сотера.

Удала се за Лисимаха[уреди | уреди извор]

Удала се 299. пре Христа за краља Тракије Лисимаха. Са њим је имала три сина. Лисимах је од 285. пре Христа постао и краљ Македоније. Лисимахов син са првом женом Агатокле био је престолонаследник. Арсиноја II је међутим желела да њени синови буду наследници п престола.[1] Лисимах је 283. или 282 убио свога сина престолонаследника. Постоји више различитих описа тих догађаја, а према свима њима Арсиноја је била или главни подстрекач тога убојства или саучесник.[2] Агатоклеова жена Лисандра била је сестра Птолемеја Керауна, а њих двоје су побегли код Селеука.[3] Птолемеј Кераун је наговорио Селеука да зарати против Лисимаха. Селеук је Агатоклеово погубљење видео као добар повод за интервенцију у Македонији. У бици код Корупедија 281. пре Христа Лисимах је погинуо, па је Селеуку том победом била Македонија под ногама.

Птолемеј Кераун убија Арсинојине синове[уреди | уреди извор]

Након Лисимахове погибије Арсиноја је побегла у Касандреју. Селеук је кренуо да освоји Македонију, али Птолемеј Кераун је извршио атентат на Селеука[4] 281. пре Христа одмах након што је Селеук прешао у Европу. Птолемеј Кераун је постао краљ Македоније и Тракије. Арсиноја II му није веровала и склонила се са својима синовима у утврђену Касандреју.[5] Птолемеј Кераун је почео да нуди Арсиноји брак, обећавајући да ће њени синови бити наследници престола. Писао је и свом полубрату Птолемеју II Филаделфу и нудио му побољшање односа одричући се египатскога трона. Након лажне заклетве и обећања да ће Лисимахови и Арсинојини синови бити престолонаследници оженио се за своју полусестру Арсиноју II.[6] [7] Одмах након венчања убио је два од три Арсинојина сина.[8] Арсиноја је након тога побегла у Египат код свога брата Птолемеја II Филаделфа.

Новац са ликом Арсиноје

Удаје се за брата[уреди | уреди извор]

Египтом је владао њен брат Птолемеј II Филаделф, који је био ожењен Лисимаховом ћерком Арсинојом I и са њом је имао троје деце. Арсиноја II је започела са сплеткама да би уклонила супарницу Арсиноју I. Прва Птолемејева жена Арсиноја I била је оптужена за заверу против краља и протерана је у Горњи Египат. Ослободивши се супарнице Арсиноја II се удала за свога брата Птолемеја II Филаделфа и постала је краљица Египта.Она и брат су добили надимак Филаделф ( воли брат или сестру). Она је усвојила сву Птолемејеву децу као своју. Са братом није имала властите деце.

Велики утицај на политику Египта[уреди | уреди извор]

Под Арсинојиним утицајем уклањани су непожељни чланови краљевске породице, обично под оптужбама за заверу или побуну. Са братом је делила све његове титуле. Неколико градова је именовано у њену част. Имала је велики утицај на вањску политику свога брата, укључујући и победу у Првом сиријском рату (274. пре Хр-271. пре Хр). Након њене смрти била је поштована као божица, а били су и ковани новци у њену част.

Литература[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. Lund стр.186
  2. Lund стр.186
  3. Паусанија 1.10.3
  4. Апијан Сиријски ратови 62
  5. Јустин 24.2
  6. Јустин 17.2
  7. Јустин 24.2
  8. Јустин 24.3

Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на [Српску енциклопедију]

Community content is available under CC-BY-SA unless otherwise noted.