Aristid

Aristid (grč. Αριστείδης, 530 pre Hrista—468. pre Hrista) je bio atinski državnik i vojskovođa, poznat i po nadimku Pravedni.

Rani život

Aristidov otac zvao se Lizimah. Bili su iz plemena Antioh. Aristid je po jednima bio jako siromašan. Po drugima to nije tačno. Bio je Klistenov prijatelj, a Klisten je uspostavio red u državi nakon isterivanja tirana Hipije. Od svih državnika najviše je obožavao i oponašao Likurga. Zbog toga se zalagao za aristokratski oblik vladavine.

Temistoklo kao stalni protivnik

Temistokle mu je bio stalni oponent. Neki kažu da su još od početka kao deca uvek bili na suprotnim stranama. Plutarh navodi da je Temistokle bio bez skrupula, da ga nije zanimalo kako da uspe, a Aristid je s druge strane imao čvrst i pravedan karakter i nije bio sposoban da vara, čak ni u sportu. Temistokla su dizali prijatelji, a Aristid se uzdizao sam. Nije bio spreman da sa prijateljima deli njihove loše stvari ili da ih razočara ne pristajući da im učini uslugu. Smatrao je da ako se do moći dolazi pomoću prijatelja da su tada mnogi potaknuti da čine loše stvari. Temistokle je neprestano agitovao protiv Aristida, pa je i Aristid bio prisiljen da ometa Temistokla. Više nije mogao da izdrži tu trku pa je jednom izjavio da nema sigurnosti za atinsku državu sem ako nestanu i on i Temistokle. Jednom je predlagao neki zakon, a druga strana se suprostavljala zakonu i baš kada je zakon treba biti dan na glasanje shvatio je da su protivnici u pravu i povukao je zakon. Često je znao preko drugih predlagati zakon, samo da ne bi Temistokle napao taj zakon.

Ostrakon sa Aristidovim imenom. Na taj način se glasalo da se Aristid progna

Bitka kod Maratona

Darije Veliki je poslao Datisa da navodno kazni Atinjane zbog spaljivanja Sarda, a zapravo da bi pokorio celu Grčku. Bacio se sa celom vojskom na Maraton 490. pre Hrista. Od deset atinskih generala Miltijad Mlađi je smatran najvećim, a Aristid je po ugledu i uticaju bio drugi. Pošto je vrhovna komanda trebala svaki dan da prelazi na drugoga generala Aristid je kad je na njega došao red predao zapovedništvo Miltijadu Mlađem, jer ga je smatrao boljim od sebe. Posle toga svi drugi su predali vrhovno zapovedništvo Miltijadu. Najveći pritisak je bio na atinski centar, a tu su se borili rame uz rame Aristid i Temistokle. Kada su Persijanci pobegli na svoje brodove postojala je opasnost da krenu prema nebranjenoj Atini, pa je devet plemena pojurilo u Atinu, a jedino je Aristid sa svojim plemenom ostao na bojnom polju da čuva zarobljene i ratni plen. Oko njega je bilo zlata i srebra, ali on nije uzeo ništa za sebe.

Pravedni

Od svih njegovih vrlina njegova pravednost je najviše impresionirala mnoštvo. Dobio je nadimak "Pravedni". Po Plutarhu kraljevi ili tirani nisu nikad ni žudeli za takvim nadimkom, nego bi bili nazivani "Osvajači", "Gromovi" ili "Opsađivači", na taj način kultivirajući ugled na nasilju ili moći pre nego na vrlini.

Ostrakizam Aristida

Iako je Aristid bio voljen ipak je Temistokle uspeo da osmisli priču da je Aristid praktički zatvorio sve sudove i da je on defakto postao arbitar za sve slučajeve i da se ponaša kao kralj Atine. Osim toga narod je postao ljubomoran i uznemiren nekim ko se isticao i imenom i ugledom. Narod je proterao Aristida u egzil (ostrakizam) 483. pre Hrista. Kaznili su ga pod izgovorom da namerava biti kralj. Ostrakizam je faktički bio mera kojom se sprečavala neograničena moć. U stvari to je bio sigurnosni ventil kojim su ljudi pokazivali da ih vređa nečija prevelika moć. Oni bi samo zabranili toj osobi da deset godina boravi u gradu.

Kserksov pohod i bitka kod Salamine

Treću godinu nakon proterivanja Aristida Kserks I je išao sa velikom vojskom kroz Tesaliju i Beotiju prema Atici 480. pre Hrista. Odmah je proglašena amnestija, pa su se svi ostrakovani smeli vratiti. Bojali su se da bi Aristid mogao da stane na stranu Persije i da prevede još i mnogo svojih sugrađana na stranu Persije. Zbog toga su ga pozvali iz progonstva. On je i pre te njihove odluke pozivao Helene da se bore za slobodu. Kad se vratio Temistokle je bio glavni zapovednik, a Aristid mu je pomagao u svemu. Bio je izabran za jednoga od stratega. Tokom bitke kod Salamine spartanski zapovednik Euribijad je pregovarao da napusti Salaminu, a persijski brodovi su zatvorili prolaz. Aristid je došao do Atinjana kroz liniju persijskih brodova. Dogovorio se sa Temistoklom da se ne svađaju i rekao je da se slaže sa Temistokleovim planom da se bore u uskom prolazu. Saveznici se nisu slagali sa Temistoklom, ali Aristid je rekao da ga podržava. Euribijad se zalagao da napuste Salaminu i da se bore na korintskoj prevlaci, ali Temistoklo i aristid se nisu s tim slagali. Temistoklo je zamolio Aristida da pokuša da uveri Euribijada da se ne mogu spasiti bez borbe. .

Aristid je uočio stratešku važnost Psitaleje, malog ostrva u tesnacu blizu Salamine. Na Psitaleji je bila elitna jedinica persijske vojske,persijski besmrtnici.Aristid je uz pomoć veoma hrabrih Atinjana osvojio ostrvo i pobio gotove sve persijske vojnike koji su tu bili. Na ostrvu je Aristid rasporedio vojsku, da bi ostrvo moglo da prima grčke brodove i vojsku u nevolji, a da Persijanci tu ne bi mogli da nađe utočište. Najjači okršaj dve flote odigrao se baš oko toga malog ostrva.

Kserks se povlači

Kada su Grci pobedili u bici kod Salamine Temistokle je želeo da zna Aristidovo mišljenje o jednom njegovom planu. Temistokle je smatrao da trebaju pojuriti prema Helespontu i tu uništiti brodove, koji su predstavljali most za persijsku vojsku. Aristid je smatrao da oni treba da isteraju Persijance iz Grčke, a ako ih zatvore i ne ostave im mogućnost povlačenja, tada bi persijska vojska mogla iz očaja da se ohrabri i da bude opasna. Temistokle je onda poslao tajnu poruku persijskom caru i rekao mu da su Grci nameravali da otplove na Helespont i tu unište brodove, a da ih je on obeshrabrio i odgovorio.

Kada je to čuo Kserks I se preplašio i odmah je pojurio prema Helespontu. U Grčkoj je ostao Mardonije sa 300.000 vojnika. Mardonije je pokušavao da podmiti Atinjane i privatno je nudio pojedincima da ponovo izgradi Atinu i da ih učini gospodarima Grčke, a da oni odustanu od rata sa Persijancima. Aristid je poslao poruku Spartancima da ni za sve zlato ovoga sveta Atinjani ne bi izdali Grčku. Kada je Mardonije po drugi put napao Atiku, Atinjani su se ponovo sklonili na Salamini. Aristid je kritikovao Spartance zbog sporosti i nezainteresovanosti zbog koje su dozvolili da neprijatelj po drugi put zauzme Atinu. Efori su nakon tog poslali 5000 Spartanaca i sa svakim 7 helota.

Uvod u bitku kod Plateje

Izabran je bio kao glavni atinski zapovednik pred očekivanu bitku kod Plateje 479. pre Hrista. Došao je na Plateju na čelu 8.000 atinskih hoplita. Bio je tu Pausanija kao glavni zapovednik cele grčke vojske. Persijski logor je bio kocka sa stranicama oko 10 stadija (1775 metara). Lakademonjani su uvek držali desno krilo, a Tegeja i Atina su se svađale oko toga ko gde treba gde da bude. Aristid je rekao da se to ostavi za posle bitke. Kod Atinjana je bilo izvesne urote dela onih, što su osiromašili tokom rata. Oni su se tajno sastajali i nastojali su da zbace demokratiju ili ako im planovi ne uspeju da izdaju Grke. Aristid je za to saznao, pa je pohapsio nekolicinu učesnika.

Mardonije je odlučio da najpre napadne onim, u čemu je najjači, a to je bila konjica. Grčka vojska je logorovala u podnožju planina na lako branjivom i stenovitom terenu. Samo je oko 3.000 Megarana logorovalo bliže ravnici i oni su zbog toga mnogo stradali prilikom persijskog napada. Poslali su kurira Pausaniju, moleći za pomoć. Pausanije je uočio da je logor Megarana zasut strelama i da su sabijeni na malom prostoru, ali nije znao šta da radi. Nije se usudio da krene u napad sa spartanskim hoplitima, nego je ponudio ostalim Grcima da pomognu Megaranima. Svi su oklevali sem Aristida, koji je poslao 300 biranih atinskih vojnika i nešto strelaca. Kada su oni stali u poredak i jurnuli pojavio se Masistije, drugi po rangu iza Mardonija. Razvila se teška bitka u kojoj su Atinjani ubili Masistija.

Nakon te konjičke bitke obe strane su bile suzdržane za duže vreme. Mardoniju je ostalo zaliha za još nekoliko dana, a video je da se svakim danom povećava broj grčke vojske. Zbog toga je odlučio da više ne čeka, nego da iznenada ujutro napadne Atinjane. Oko ponoći do Atinjana je tajno došao makedonski kralj Aleksandar I Makedonski, koji se tada borio na persijskoj strani. Obavestio je Aristida da će Mardonije napasti sledeće jutro, ali da ne kaže ostalim vođama. Aristid je rekao da nije u redu da ne kaže Pausaniju, pa je odmah otišao i obavestio Pausanija. Posle toga pozvali su ostale visoke oficire i naredili da se vojska rasporedi u bojni poredak, jer su očekivali bitku.

Pausanije je tražio od Aristida da Spartanci i Atinjani zamene strane, tako da su Atinjani postavljeni na desno krilo nasuprot Persijanaca, jer su po mišljenju Pausanija bolje upućeni u persijski način ratovanja. Spartanci su uzeli levo krilo na kome su se trebali suočiti sa jonskim Grcima, koji su bili u sastavu persijske vojske. Dok su ostali atinski generali prigovarali zbog toga što ih je Pausanije rasporedio na najteži deo bojišta, Aristid je smatrao da je dobro da se bori baš protiv Persijanaca, a ne protiv jonskih Grka. Kada je Mardonije saznao da su Atinjani i Spartanci promenili strane, onda je i on promenio strane svoje vojske, a nakon toga Pausanije je vratio spartansku i atinsku vojsku na originalnu poziciju, tako da su opet Atinjani bili nasuprot Persijancima. Ipak taj dan je završio bez akcije.

Bitka kod Plateje

Persijanci su sprečili Grke da dolaze do okolnih izvora vode, tako da su Grci morali da premeste svoj logor na viši položaj, na kome je bilo dovoljno vode. Kada je pala noć komandanti su poveli vojsku na mesto, koje je bilo određeno za novi logor. Deo vojske nije bio voljan da ode u novi logor, pa je bilo mnogo konfuzije. Spartanci su podosta zaostajali iza ostalih, a Atinjani su bili bliže novom logoru. Pausanije je imao problema da disciplinuje neke jedinice. Dok su se oni tako kretali već je bilo svanuloa, a Mardonije je shvatio da Grci napuštaju svoj logor, pa je odmah krenuo da u bojnom poretku napadne Spartance. Pausanije je zaboravio da grčkim savezničkim snagama da signal za početak bitke, pa oni nisu odmah došli u velikom broju, nego u manjim jedinicama.

Pauzanije nije odmah dobio povoljna znamenja za početak bitke, pa je odredio Lakademonjanima da sede sa štitovima i da čekaju naređenja, a on je dotle ponovo obavljao žrtvovanja i čekao povoljna znamenja bogova. Za to vreme persijski konjanici su napadali i strelama su pobili ubijali mnogo Spartanaca.

Kada je konačno Pausanije dobio povoljna znamenja, Spartanci su formirali falangu. Falanga je nastupila zaštićena štitovima i sa isturenima dugim kopljima i probila je persijski bojni red. U međuvremenu Atinjani nisu znali što se dešava, nego su čekali Lakademonjane. Tek kada su čuli uzvike i buku došao je i kurir, pa su pojurili punom brzinom da pomognu. Dok su oni jurili preko ravnice napali su ih persijski Grci. Aristid ih je zamolio u ime grčkih bogova da ne sprečavaju one koji idu da pomognu ljudima koji su u opasnosti, jer se bore za Grčku. Međutim persijski Grci se nisu odazvali Aristidovom pozivu, pa su Atinjani morali da uđu u sukob sa njima. Bilo je oko 50.000 persijskih Grka. Najveći deo njih se brzo povukao, posebno nakon povlačenja Persijanaca. Međutim Tebanci, koji su bili na strani Persije, ostali su na bojištu da se bore protiv Atinjana.

Bitka je bila podeljena na dva dela. Lakademonjani su prvi potisnuli Persijance. Spartanac Arimnest je ubio Mardonija. Persijanci su pobegli pred Spartancima u drvenu tvrđavu. Kratko vreme nakon toga i Atinjani su pobedili Tebance. Teba je tada izgubila 300 hoplita. Posle toga kurir je doneo Atinjanima vest da su se Persijanci zatvorili u jednu drvenu tvrđavu. Lakademonjani nisu bili iskusni kao Atinjani u osvajanju tvrđava, pa su se zato obratili Atinjanima, koji su zauzeli tvrđavu i u njoj pobili mnogo Persijanaca. Persijanci su imali 300.000 vojnika, a samo 40.000 vojnika je pobeglo sa Artabazom. Poginulo je 1360 Grka. Plutarh se čudi što Herodot spominje samo 159 mrtvih. Bitka se odvijala 1. avgusta 479. pre Hrista.

Odmah nakon bitke Atinjani nisu hteli da priznaju Lakademonjanima pravo trofeja. Aristid je nekako umirio svoje kolege da prepuste da presude svi Grci. Kleokrit iz Korinta je predložio da Plateja bude najzaslužnija. S tim se složila i Atina i Sparta.Oni su iz ratnog plena odvojili 80 talanata za izgradnju hrama Atine u Plateji..

Sazvana je generalna skupština svih Grka i Aristid je predložio da se delegati iz cele Grčke jednom godišnje sastaju na Plateji, a da se svake četvrte godine održavaju igre na Plateji. Osim toga odlučeno je da se regrutuje konfederalna grčka vojska od 10.000 hoplita i 1.000 konjanika i 100 brodova da bi vodila rat protiv Persijanaca.

Povratak u Atinu

Kada se vratio u Atinu Aristid je video da Atinjani žele popularniji vid vladavine. Po odluci administracija grada nije više bila privilegija jedne klase, nego se arhonti od tada biraju među svim Atinjanima. Temistokle je rekao Atinjanima da ima jednu meru, koju ne želi da oni čuju, iako je spasonosna za grad. Narod je onda odredio da on to ispriča Aristidu i da Aristid to razmotri. Temiostokle je predlagao da se spali sva flota drugih grčkih polisa, jer onda bi Atina bila najjača. Aristid je narodu rekao da Temistoklova mera ima prednosti, ali da nije pravedna.

Aristid i Kimon preuzimaju vođstvo među Grcima

Kada je 478. pre Hrista bio zajedno sa Kimonom u ratu protiv Persijanaca uočio je da su Pausanije i drugi spartanski komandanti grubi i da vređaju saveznike. On je sa saveznicima postupao ljubazno i humano, a pomagao mu je i Kimon svojim ljubaznim temparamentom. Zbog toga su oni polako sticali autoritet pa su pre nego što su Lakademonjani postali svesni, svojim taktom i diplomatijom lišili Spartance vođstva. Grci su bili naklonjeni Atinjanima zbog Aristidove pravednosti i Kimonove promišljenosti. Zapovednike saveznika Pausanije bi grubo dočekivao, vojnike bi bičevao ili prisiljavao da celi dan stoje držeći sidro na ramenu..

Zbog takvih grubih spartanskih postupaka generali saveznika, a posebno Kijani, Samljani i Lezbijani došli su kod Aristida i pokušali da ga nagovore da on preuzme vođstvo, jer su se želeli rešiti Spartanaca. Aristid im je rekao da ih razume, ali da oni moraju sami da pokažu da su ozbiljni u svojim namerama i to takvim potezom, koji bi učinio nemoguće vraćanje natrag. Nakon toga kraj Vizanta su Ulijades sa Samosa i Antagora sa Kija zajedno naleteli i uskočili na Pausanijev brod, koji je plovio ispred ostalih. Pausanije im je zapretio, ali oni su mu rekli da ga spasava samo to što je komandovao pobedom kod Plateje, a da bi inače dobio ono što zaslužuje. Pustili su Pausanija i otplovili prema atinskim brodovima.

Posle toga Spartanci su sami napustili vođstvo, jer su shvatili da je velika moć iskvarila njihove zapovednike. .

Aristidov umereni porez

Dok su još Spartanci bili glavni Grci su plaćali izvesnu vrstu doprinosa za rat. Oni su molili Aristida da uspostavi komisiju i da se procene teritorije i prihodi različitih polisa, da bi se odredili pojedinačni doprinosi (478.-477. pre Hrista). Aristid je izvršio procenu na radost svih. Saveznici su Aristidov ratni porez nazivali blaženim događajem za Grčku, posebno, jer je kasnije porez povećan dva puta, pa onda tri puta. Aristidov porez iznosio je 460 talanata, a Perikle je dodao kasnije trećinu, što se vidi iz Tukidida, koji navodi da su u Perikleovo vreme saveznički doprinosi 600 talanata. Nakon Perikleove smrti demagozi su povećavali porez malo po malo i na kraju je dostigao 1.300 talanata.

Pravedni Aristid nije pravedan prema drugim državama

Aristid je sve Grke vezao zakletvom da moraju biti u savezu protiv Persijanaca. On sam se zakleo u ime Atine. Kada su kasnije okolnosti prisilile Atinjane da se drugačije ponašaju Aristid je rekao Atinjanima da rade kako hoće, jer nisu se oni zakleli nego on, tako da krivokletstvo pada na njega. Tako se vidi da iako je Aristid bio pravedan sa svojim sugrađanima, on nije bio takav u odnosu prema drugim državama.

Kada su Atinjani razmatrali predlog Sama, da se riznica Delskog saveza premesti sa Dela u Atinu, znali su da je to protivno sporazumu o savezu. Međutim Aristid je rekao da to nije pravedno, ali je celishodno.

Platon o Aristidu

Aristid je ostao siromašan. Platon je rekao da je jedino Aristid od svih visokih nosioca dužnosti bio vredan divljenja. Temistokle, Kimon i Perikle su po njemu naunili grad novcem i beskrajnim besmislom, a Aristid je svoju politiku bazirao na vrlini. Aristid je svojedovno bio ostrakovan zahvaljujući Temistoklu, ali kad se Temistokle našao u sličnoj opasnosti Aristid nije rekao ništa da mu oteža položaj..

Aristidova smrt

Neki su naveli da je Aristid umro na Pontu na jednoj ekspediciji, a drugi da je umro u Atini. Kada je on umro deca su mu bila siromašna, pa je narod izglasao da se da miraz od 3.000 drahmi svakoj njegovoj ćerki, a sinu Lizimahu su dali 100 mina u srebru, mnogo akri vinograda i rentu od 4 drahme dnevno.

Literatura

• Plutarh, Aristid
• Herodotova istorija, prevod Milana Arsenića, Matice srpske Novi Sad 1988, ISBN 86-363-0037-1
• Diodor sa Sicilije
• Lazenby, JF. The Defence of Greece 490–479 BC. Aris & Phillips Ltd., 1993, ISBN 0-85668-591-7
• de Souza, Philip (2003). The Greek and Persian Wars, 499-386 BC. Osprey Publishing, (ISBN 1-84176-358-6)