Александар Линкест или Александар од Линкеста (до 330. пре Христа) је био син македонскога краља Еропа II од Линкеста. Александар Велики му је опростио учешће у убојству Филипа II Македонскога. Након завере против Александра Великога био је заточен неколико година, а погубљен је након Филотине афере.
Александар Велики му опростио[]
Син је македонскога краља Еропа II од Линкеста.[1] Живео је у горњој Македонији у области, која се звала Линкестија (што значи земља рисова). То је била област данашње Битоле. Александрова оба брата Херомен и Арабеј погубљена су због учешћа у убојству Филипа II Македонскога.[2] Погубио их је Александар Велики када је дошао на власт. Александру Линкесту је опростио јер је он био први који је поздравио Александра Великога као краља.[3] Први је признао његов краљевски ауторитет, помогао му и пратио га до палате.[4] Опростио му је и због тога јер је био ожењен Антипатровом ћерком.
Постављен на високе дужности[]
Не само да му је Александар Велики опростио учешће у завери, него се спријатељио са њим и поверио му високе дужности. Најпре га је поставио за заповедника војске у Тракији.[5] Ипак када се Теба побунила 335. пре Христа против Александра Великога тада су ширили лажне гласине да је Александар Велики мртав и да војску предводи Александар Линкеста.[6] Пратио је Александра на његовом походу на Персију, јер овај није могао да му довољно верује да би га иза себе оставио у Европи.[7] Након битке код Граника преузео је заповедништво тесалијске коњице.[8]
Тајна веза са персијским краљем[]
Током 334/333 пре Христа Александар Велики је сазнао да Александар Линкест одржава тајну коресподенцију са персијским краљем Даријем III.[9] Дарије му је наводно обећао да ће бити краљ Македонију и да ће му дати 1.000 таланата само ако убије Александра Великога.[10] Парменион је ухватио курира, који је све испричао, тако да се сматрало да је доказано да је Александар Линкест био издајник. Ипак пошто је Антипатрова ћерка била удана за Линкеста Александар Македонски је сматрао да није добро да га погуби. Бојао се могућих немира у Македонији док се он налази у Азији.[11] Линкеста је тада сменио са положаја и држао га под стражом.
Суђење и смрт[]
То се тако вукло три године, све до избијања Филотине афере, када је 330. пре Христа погубљен Филота Парменионов за слично издајство. Македонци су тада тражили да се суди и Александра Линкесту и да се одговарајуће казни. Александар Велики је одобрио суђење на коме Линкест није могао да објасни своје поступке. Погубљен је у главном граду Драгијане.
Литература[]
- Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
- Аријан, Анабаза
- Јустин
- Квинт Курције Руф
- Waldemar Heckel, Who's who in the age of Alexander the Great: prosopography of Alexander's empire,John Wiley & Sons, 2006, ISBN 1405112107
Референце[]
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]