Јулија Старија, рад Павела Сведомскога, Кијевски народни музеј
Јулија Старија (лат. Julia Caesaris filia, 30. октобар 39. пре Христа-14. године) је била ћерка и једино дете Октавијана Августа. Јулију је Октавијан удавао за потенцијалне наследнике, тако да је она била супруга Марка Клаудија Марцела, Агрипе и цара Тиберија. Била је бака Агрипине Млађе и цара Калигуле и прабака цара Нерона. Због неморална понашања њен отац Октавијан ју је 2. пре Христа протерао на острво Пандатерију, где је провела пет година. Након тога морала је да живи у Регију све до смрти.
Рани живот и образовање[]
Јулија Старија је рођена 30. октобра 39. пре Христа као дете Октавијана Августа и његове друге супруге Скрибоније. Она је била једино Октавијаново дете. У време Јулијинога рођења Октавијан још увек није добио назив Август (тај назив добио је тек 27. пре Христа). Октавијан се развео од Скрибонија на дан када се родила Јулија Старија.[1] Оженио се Ливијом, која је пре тога морала да се растане од Тиберија Клаудија Нерона, оца будућег цара Тиберија. Октавијан је међутим према римским обичајима након раставе од Скрибоније тражио да он води бригу о детету. Када је Јулија нарасла живела је са својом маћехом Ливијом и образовала се заједно са својим рођацима.[2] Према Светонију код Aвгуста је имала строг одгој и образовање, па су их чак учили да преду и да ткају.[3] О њиховим дневним активностима водио се царски дневник.[4] Није смела да се среће са странцима без Августовога одобрења. Ипак Октавијан је обожавао своју ћерку и обезбеђивао јој је најбоље учитеље. Према Макробију рекао је да има да се брине о две ћерке, тј. О римској држави и о Јулији.
Зарука са сином Марка Антонија[]
Током 37. пре Христа Октавијанови најближи пријатељи и саветници Гај Мецена и Марко Випсанија Агрипа закључили су споразум са Марком Антонијем. Споразум је оверен заруком двогодишње Јулије са десетогодишњим Марком Антонијем Антилом. Та зарука није довела до венчања, јер је између привремено помирених страна избио грађански рат. Октавијан и Агрипа победили су 31. пре Христа Марка Антонија и Клеопатру VII у бици код Акција. Када се њих двоје убило у Александрији Октавијан је постао неприкосновени владар Римскога царства.
Први брак са Марцелом[]
Када је постала девојка као и код већине аристократских жена њен живот су фокусирали на тражење погоднога брака, који би учвршћивао савезе међу аристократским фамилијама. Попут већине римских девојака она се удала врло млада. Имала је само 14 година, када се 25. пре Христа удала за Марка Клаудија Марцела, који је био три године старији од ње. Према гласинама Марцел је био одабран као потенцијални Августов наследник. Октавијан није био присутан на венчању. У то време он је ратовао у Хиспанији, где се и разболио. Венчање је у име Октавијана обављао Агрипа. Марцел је изненада умро 23. пре Христа, па се тако у шеснаестој години окончао први Јулијин брак у коме нису имали деце.
Удаја за Агрипу[]
Јулија Старија се 21. пре Христа удала за Агрипу, Октавијановога најпоузданијега војсковођу и пријатеља. На тај корак Октавијан се одлучио деломично и по Меценину савету, који му је рекао да је Агрипу учинио толико великим да треба или да му буде зет или да га убије.[5] Октавијан је пре тога Агрипи наредио да се растане од своје супруге Марцеле.[6] Био је то типичан пример дипломатски уговоренога брака, јер Агрипа је био 25 година старији од Јулије, која је само била пион у Октавијановим династичким плановима. Од тада почиње серија Јулијиних прељуба. Први случај Јулијинога неверства био је са Семпронијем Грахом.[7] Током брака са Агрипом имала је везу и са Тиберијем.[8] У браку са Агрипом имала је петоро деце: Гаја Цезара, Јулију Млађу, Луција Цезара, Агрипину Старију и Агрипу Постума. Од 20. пре Христа до 18. пре Христа Агрипа је управљао Галијом и вероватно га је Јулија пратила. Убрзо након доласка родио им се први син Гај Цезар, а 19. пре Христа Јулија Млађа. По повратку у Рим родио им се син Луције Цезар. Током 16. пре Христа Агрипа и Јулија Старија кренули су на поход по источним провинцијама, па су посетили Ирода. Октобра 14. пре Христа путовали су у Атину, где је Јулија родила Агрипину Старију. По повратку у Италију Јулија је затруднила, а Агрипа је изненада умро 12. пре Христа у Кампанији у 51-ој години живота. Сахрањен је у Августовом маузолеју. Након његове смрти родило им се пето дете, које су њему у част назвали Марко Агрипа Постум.
Брак са Тиберијем[]
Бригу о Јулијиним дечацима Гају Цезару и Луцију Цезару након Агрипине смрти преузео је Октавијан, који их је усвојио још док је Агрипа био жив 17. пре Христа. Чим је Јулија Старија родила Агрипу Постума Октавијан је наредио да се 11. пре Христа уда за његовога пасторка Тиберија. Тиберију је пре тога наредио да се растави од своје вољене жене Випсаније Агрипине. Међутим Тиберије никад није био задовољан због те раставе и новога брака и никад није прежалио Агрипину.[9] Био је свестан да је Јулија склона прељубама.[10] У почетку је ипак са њом живео у хармонији, али то није било дугога века. Са Јулијом је имао само једно дете, које је веома рано преминуло.[11] Његови односи са Јулијом су захладили, па чак више нису ни живели заједно.[12] Према Тациту Јулија је презирала Тиберија сматрајући га нижим од себе.[13] До 6. пре Христа Тиберије је отпутовао на Родос повлачећи се привремено из политичкога живота. Могуће је и да је на Тиберијеву одлуку утицало и понашање Јулије, која није крила своје љубавнике.[14][15][16] Тацит је сматрао да је то био главни разлог Тиберијева повлачења, тако да све приписује Тиберијевој мржњи према Јулији и чежњи за Випсанијом.[17] Тиберије је био ожењен за жену, коју је мрзио и која га је јавно срамотила ноћним испадима на Форуму, а са друге стране није смео да се виђа са женом, коју је волео.[18]
Јулија Старија
Скандал и прогон[]
Изгледало је да Јулија као Августова ћерка и мајка два потенцијална наследника Гаја Цезара и Луција Цезара има осигурану светлу будућност. Међутим 2. пре Христа њен отац Октавијан Август је наредио да се ухапси и оптужи за прељубу. Послао јој је писмо у Тиберијево име поништавајући њен брак.[19] Октавијан је јавно изјавио да је Јулија ковала заверу против њега. Прогнао је неколико Јулијиних љубавника, а радило се о окорелом Семпронију Граху. Други љубавник Јулије Антоније је био присиљен да се убије. Јулија је срамотила Октавијана учествујући на римским ноћним пијанкама.[20] Октавијан је био изузетно бесан, да се једва суздржао да је не погуби.[21] О свему је писмом информисао сенат. Јулију је осудио прогоном на острво Пандатерију (Вентотену), а да би је што примерније казнио лишио је свакога луксуза и никоме није дозвољавао да је посети без његова одобрења.[22] Било јој је забрањено да пије вино.[23] Радило се о малом острву које је имало површину од 1,75 квадартних километара и налази се у Тиренском мору крај Кампаније. Јулију је на Пандатерију пратила њена мајка Скрибонија.
Смрт[]
Пет година провела је у изгнанству на Пандатерији, а онда јој је Август 3. године дозволио да се врати на копно.[24] Наредио јој је да остане у Регију[25] и никад јој није опростио скандалозно понашање. Неколико пута народ је на скупштини покушавао да интервенишу у Јулијину корист, али Август би онда позивао богове да им дају такве ћерке и жене.[26] Када је Тиберије дошао на власт одлучио је да јој се освети. Пошто јој је отац био мртав, а није имала синова, који би били наследници Јулија је била изложена немилости новога цара и њенога бившега мужа Тиберија. Он јој је укинуо примања и наредио да не сме да напушта кућу и није дозвољавао да је ико посећује.[27] Пустио је да умре 14. године у беди после дуге болести.[28] Према другој теорији када је сазнала за смрт Агрипе Постума подлегла је услед депресије.
Литература[]
- Корнелије Тацит, Анали, превод Љиљане Црепајац, Тема, Београд 2006
- Касије Дион
- Светоније
- Гај СветонијеТранквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд 2001
- Макробије, Сатурналије
- Levick Barbara , Tiberius the Politician, Routledge (1999), ISBN 0415217539
- Seager, Robin , Tiberius, Blackwell Publishing (2005), ISBN 1405115297
Референце[]
- ↑ Касије Дион 48.34
- ↑ Светоније Август 64
- ↑ Светоније Август 64
- ↑ Светоније Август 64
- ↑ Касије Дион 54.6
- ↑ Касије Дион 54.6
- ↑ Тацит 1.53
- ↑ Светоније Тиберије 7
- ↑ Светоније, Тиберије 7
- ↑ Светоније Тиберије 7
- ↑ Светоније Тиберије 7
- ↑ Светоније Тиберије 7
- ↑ Тацит 1.53
- ↑ Seager 2005 стр.24
- ↑ Патеркул 2.100
- ↑ Касије Дион 55.9
- ↑ Тацит 1.53
- ↑ Seager 2005 стр.26
- ↑ Светоније Тиберије 11
- ↑ Касије Дион 55.10
- ↑ Светоније Август 65
- ↑ Светоније Август 65
- ↑ Касије Дион 55.10
- ↑ Светоније Август 65
- ↑ Тацит 1.53
- ↑ Светоније Август 65
- ↑ Светоније Тиберије 50
- ↑ Тацит 1.53
Напомена:
Овај чланак може да се пренесе или преради само ако се означи да је пренешен или прерађен са Историјске енциклопедије и да је аутор Верлор.
Чланак је пребачен на
[Српску енциклопедију]